Masovnija vakcinacija protiv kovida 19 tek sledećeg leta

Uprkos najavama da bi već za mesec dana na svetskom tržištu mogla da se pojavi prva vakcina protiv virusa korona, stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije nisu tako optimistični. Po njima, velika bi sreća bila da dobra vakcina ugleda svetlost dana do kraja ove godine. I Marijan Ivanuša, direktor Kancelarije SZO za Srbiju, kaže za „Politiku” da, i ako do toga dođe, to ne znači da će biti dovoljno vakcina za ceo svet i da bi masovnija vakcinacija mogla da se dogodi tek sredinom 2021. godine.

Budući da se dosta ljudi plaši dobijanja vakcina i strahuje da će biti primoravani da je prime, on ističe da zavisi od zemlje do zemlje da li će cepivo biti na dobrovoljnoj bazi ili obavezno. Ipak, upozorava da postoji mogućnost da će neke države, kao što sada traže negativne rezultate PCR testa na koronu, tražiti dokaz o vakcinaciji da bi se prešla granica. Za sada su sva ova razmišljanja na dugačkom štapu i o svemu tome će biti reči kada se vakcine budu pojavile na tržištu.

A koje će zemlje biti prioritet da je dobiju, posebno je pitanje, jer je poznato da će one koje su najbogatije i koje su dosta uložile u razvoj vakcine tražiti i da se prvo vakciniše njihovo stanovništvo. Mnogi brinu i o ceni vakcine, to jest da li će ona biti dostupna i siromašnijim državama, pa i zemljama u razvoju poput naše. Tu misteriju je razrešila kompanija „Astra Zeneka”, koja zajedno sa Univerzitetom Oksford radi na izradi cepiva. Naime, oni tvrde da neće imati materijalne koristi od vakcine i da će ona koštati koliko i jedna espreso kafa. Juče je predsednik te kompanije Paskal Sorio to potvrdio, rekavši da će njihova vakcina koštati 2,5 evra i izrazio nadu da bi mogli da je proizvedu do kraja godine, jer su prve dve faze testiranja donele dobre rezultate u stvaranju antitela. Ipak, čekaju rezultate treće faze, koja počinje na jesen, nakon čega, ako sve bude u redu, krajem godine može da krene njena masovna proizvodnja.

Trenutno se ispituje oko 160 vakcina, a oko 20 se nalazi u fazi kliničkih ispitivanja. Osim pomenute vakcine, sudeći prema izjavama u medijima, za sada su najbliže da nađu rešenje i kineske kompanije „Sinovak biotek” i „Sinofarm”, ali i američka kuća „Moderna”. I Rusija navodno priprema dva cepiva, a za jedno je stigla i potvrda da su naučnici Instituta za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja spremili vakcinu i da su dobrovoljci koji su je dobili razvili dobar imuni odgovor.

Koju će vakcinu Srbija da dobije i sa kim konkretno država pregovara o nabavci kada bude puštena na tržište, nije poznato. Pojedini članovi Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19 priznali su da Srbija već pregovara, ali je kao državna tajna označeno sa kojim proizvođačima vakcina konkretno. Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar je istakao da je najvažnije da vakcina bude bezbedna i efikasna, a da će struka da utvrdi da li će biti obavezna.

I srpski epidemiolozi su oprezni kada je reč o predviđanjima koja će od vakcina koje se pominju prva ugledati svetlost dana i kada bi mogla da se nađe na srpskom tržištu.

Profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog, naglašava da bi bilo dobro kada se pojavilo istovremeno nekoliko proizvođača jer jedan ne bi uspeo da zadovolji potrebe tržišta, budući da će biti potrebno nekoliko milijardi doza.

– Sve kompanije imaju različite moderne tehnike izrade vakcina. Ne zna koja će prva da se pojavi. Odlično je što kod „oksfordske” postoji dobra reakcija na nju i javljaju se antitela. Osim nje, obećava za sada i američka na kojoj radi „Moderna”, ali i Kinezi dobro „guraju”. Koja bi se pojavila na srpskom tržištu, nije sasvim jasno, ali je bilo reči da bi to mogla da bude kineska. Moguće je da su Kinezi ponudili da kod nas rade eksperiment, možda za treću fazu, kada im je potrebno više hiljada dobrovoljaca za testiranje, a da na osnovu toga dobijemo povoljniji pristup ako bi se vakcina pokazala dobrom. Sada svi proizvođači gledaju da skrate postupak izrade vakcine, ali po svemu sudeći, građani Srbije neće moći da budu vakcinisani do kraja ove godine. Neke od pomenutih vakcina pojaviće se do kraja godine, ali će to biti male doze i neće doći do Srbije. Za nas je realno da je dobijemo tek idućeg leta. Najvažnije je da vakcina bude bezbedna i efikasna, kao i da ne postoji rizik od komplikacija njene primene – ističe dr Radovanović.

S druge strane, epidemiolog profesor dr Radmilo Petrović kaže da na osnovu onog što se objavljuje u medijima nije dovoljno jasno šta sadrži tačno koja vakcina, da li su „žive” ili „mrtve”, kao i da li baš sve procedure u svim zemljama tačno poštovane ili su dosta ubrzane kako bi se dobila trka s vremenom. Ubrzane procedure mogu da umanje bezbednost cepiva, zato treba biti oprezan, upozorava dr Petrović.

– Koja od njih je delotvorna više ili manje, vreme će pokazati. Video sam najavu da će Rusi 1. avgusta započeti proizvodnju svoje vakcine, što ne deluje realno – dodaje dr Petrović.

Koliko je važno da se što pre obezbedi vakcina koja može da bude spasonosno rešenje u borbi protiv kovida 19, govori i podatak da će Evropska komisija dati 100 miliona evra za brži razvoj cepiva. To je samo deo obećanja EU da će uložiti milijardu evra za istraživanja i inovacije za razvoj testova, lečenja i vakcina kako bi se suprostavili širenju virusa korona.