Gojazni se teže bore protiv korone

Svetska naučna javnost je došla do otkrića da je gojaznost jedna od glavnih karakteristika mnogih mlađih ljudi koji su imali težak oblik virusa korona ili su izgubili život zbog kovida 19. Osobe sa indeksom telesne mase većim od 40 imaju dvostruko veću šansu da obole od korone i završe u bolnici na terapiji kiseonikom ili na respiratoru, a nažalost, sa kobnim krajem. Višak kilograma dovodi do akumulacije masnoća u vitalnim organima i do pojave insulinske rezistencije i visokog krvnog pritiska, a često se debljina javlja kao prateća pojava uz oboljenja poput dijabetesa, slabijeg rada srca, jetre i bubrega.

Na ovu opasnost upozorila je i profesorka dr Edita Stokić, direktorka Kliničkog centra Vojvodine, rekavši da je višak kilograma jedan od najopasnijih faktora koji utiču na tok bolesti kod zaraženih pacijenata.

– Gojaznost je faktor za obolevanje od kovida 19, pa sa povećanjem gojaznosti dolazi do povećanja šanse za hospitalizaciju na intenzivnoj nezi, za primenu mehaničke ventilacije, a čak je i smrtnost u tom slučaju veća. Evropska asocijacija za studiju gojaznosti jasno je stavila do znanja da je gojaznost bolest udružena sa brojnim komplikacijama koje prati virus korona – naglasila je dr Stokić.

Slično mišljenje ima i profesorka dr Veroslava Stanković, stručnjak za ishranu, koja za „Politiku” ističe da je gojaznost često udružena sa dijabetesom tipa dva i kardiovaskularnim oboljenjima. Gojazni ljudi sa većim obimom struka zapravo imaju slabiju ventilaciju (udah i izdah), što za posledicu ima manji parcijalni nivo kiseonika u krvi.

– Znajući da korona prvenstveno utiče na pluća i količinu kiseonika u krvi, gojazni ljudi su u mnogo većoj opasnosti od pojave hipoksije, nedostatka kiseonika od mršavih osoba. Oni imaju mnogo veće posledice koje korona izaziva, a najčešće je to tromboza i propadanje nekih organa. Činjenica je da su gotovo svi koji su umrli, a imali su od 30 do 50 godina, bili gojazni ljudi. Neke debele osobe imaju i takozvanu slip apneu, prekid disanja u snu, što je dodatni rizik za pojavu komplikacija prilikom zaražavanja koronom – ističe dr Stanković.

Na problem povezanosti gojaznosti i kovida 19 odmah su reagovali Britanci. Njihova ministarka zdravlja Helen Vateli je izjavila da nacija mora da radi na gubljenju viška kilograma jer to povećava rizik od umiranja kao posledice virusa korona. I premijer Velike Britanije Boris Džonson je borbu sa prekomernom težinom iskoristio da bi naciju privoleo da poboljšaju telesnu formu i uhvate se ukoštac s gojaznošću, faktorom rizika za teže obolevanje od korone, jer je u ovoj zemlji 63 odsto ljudi gojazno. Nakon što je preležao kovid 19, on je uspeo da izgubi šest kilograma, pa je gojaznost nazvao tempiranom bombom sa kojom vlada treba da se obračuna. – Kada sam završio na intenzivnoj nezi jer sam bio veoma bolestan, imao sam previše kilograma i bio sam debeo – priznao je Džonson.

Zbog toga je vlast osmislila 12-nedeljni program unapređenja zdravlja pod nazivom „Bolje zdravlje”, kako bi se smanjio broj gojaznih do eventualno novog talasa korone. Plan je da lekari apeluju na građane da vode računa šta jedu i da ih podstiču da se bave fizičkim aktivnostima. Tu je i zabrana televizijskih i reklama na internetu za takozvanu brzu hranu pre devet časova, ukidanje akcija „kupite jedan, a drugi dobijete besplatno” za slične obroke, kao i stavljanje broja kalorija na menije u većim restoranima.

Kada je reč o Srbiji, još nisu objavljeni podaci poslednjeg istraživanja o zdravlju nacije Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, ali je anketa iz 2013. godine pokazala da je više od polovine građana (56,3 odsto) prekomerno uhranjeno, da je predgojazno 35,1 odsto ljudi, a da je svaki peti stanovnik naše države gojazan. Veći procenat gojaznih je zabeležen među populacijom od 45 do 84 godine, kao i među siromašnima, najmanje obrazovanim ljudima i onima koji žive u prigradskim naseljima. Predgojaznost je češća kod muškaraca (41,4 odsto) nego kod žena (29,1 odsto). Interesantno je da svaki peti državljanin Srbije ne razmišlja o zdravlju prilikom izbora načina ishrane, ali, ipak, ohrabruje podatak da je gotovo polovina ljudi zbog zdravstvenih razloga promenila barem nešto u načinu ishrane. Stručnjaci su zbog ovakvih nimalo dobrih pokazatelja saglasni da bi i u Srbiji trebalo sprovesti neku kampanju za smanjenje gojaznosti, posebno sada kada se zna povezanost ovog problema sa obolevanjem i smrtnošću od korone.

– Obavezno bi trebalo pokrenuti novu kampanju za smanjenje gojaznosti, jer je poznato da su nam i deca sve gojaznija i da samim tim i ona mogu da imaju težu kliničku sliku kovida 19 zbog toga – dodaje dr Veroslava Stanković.

Ministarstvo zdravlja i Udruženje za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije udružili su svoje resurse i znanje i pokrenuli pre nekoliko godina kampanju „Teži ravnoteži”, koja je nastala kao podrška Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih, sa ciljem da pokrene pozitivne promene u stilu života građana i ukaže na važnost pronalaženja balansa u svim segmentima života, kontinuiranom informisanju građana o mogućnostima prevencije gojaznosti, kroz edukaciju o principima balansirane i raznovrsne ishrane, kao i o značaju fizičke aktivnosti. U Ministarstvu zdravlja za „Politiku” kažu da planiraju da intenziviraju ovu kampanju, koja u doba korone može da doprinese da se i Srbija izbori sa pošastima koje donosi debljina, u ovom trenutku najviše zbog pobede nad virusom korona, ali će akcenat biti stavljen i na decu i na sticanje zdravih navika od malih nogu. Nove kampanje na temu gojaznosti neće biti pokretane ove godine.

Okretanje fizičkoj aktivnosti

Na pitanje našeg lista, da li bi Srbija poput Velike Britanije trebalo da organizuje kampanje sa ciljem da se smanji gojaznost pre pojave eventualno drugog talasa korone, pokrajinski sekretar za zdravstvo profesor dr Zoran Gojković je na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekao da gojaznost u našoj zemlji gde petina stanovnika ima višak kilograma, predstavlja veliki faktor rizika.

– Nažalost, mnogi naši pacijenti koji su preminuli imali su višak kilograma, odnosno uklapali se u definiciju gojaznosti i posledične šećerne bolesti. Veliki broj naših građana boluje od gojaznosti i to se može svrstati u dijagnozu. Pokrajinski sekretarijat i Ministarstvo zdravlja u poslednjih nekoliko godina radi na programskim aktivnostima u vezi sa usvajanjem zdravih stilova života nastojeći da masovnije edukuje mlade, ali i starije na koji način bi trebalo da se hrane, kako da ishranu prilagode savremenom dobu, izbegavaju brzu hranu i sve ono što doprinosi povećanju kilograma. Naravno da ćemo sa tim nastaviti – rekao je dr Gojković.

On je naveo da će iz svih nevolja i nesreća koje je donela korona jedna od pozitivnih stvari biti što će se raditi na tome da se ljudi više orijentišu ka fizičkoj aktivnosti jer je to veoma bitno.

Sekretar Gojković je naglasio da će, kada bude završen softver na kojem trenutno radi Vlada Srbije, moći tačno da se vidi u procentima koliko je ljudi preminulo sa kojim zdravstvenim problemima, između ostalog, i oni koji su bili gojazni.