O završnom računu, spomenicima, džipovima i patriotizmu

Oprobani recept ne treba menjati. I predstavnici gradske vlasti i njihove kolege iz opozicije kao da se vode ovim geslom, makar kada je reč o sednicama Skupštine grada. Još jedno zasedanje prestoničkog parlamenta, posle onog majskog, priređeno je u Sava centru zbog predostrožnosti usled virusa korona.

Sednicu su, kao i prethodnih meseci, van skupštinske sale (zbog bojkota rada gradskog parlamenta) nezvanično otvorili predstavnici opozicionog Saveza za Srbiju.

Ali, umesto da se osvrnu na tačke dnevnog reda i iznesu kritike na neke od njih, što uobičajeno čine, ovoga puta skenirali su poteze gradske vlasti u prethodna dva meseca.

– U jeku korone, na početku ekonomske krize oni su oglasili prodaju „Beograđanke”, kada su cene nekretnina najmanje. Kupili su luksuzne džipove za Komunalnu miliciju, a osim kod nas, nigde drugde nema komunalaca koji to voze. Najavili su i betoniranje i stanogradnju u spomeniku prirode, našem Košutnjaku. Menjaju imena ulica i to inicira zamenik gradonačelnika koji ne zna razliku između arhitekte i gradonačelnika Branka Pešića. Povećali su i cenu metroa, a da ašov nije zaboden. Ovih pet stvari se dogodilo samo u prethodna dva meseca, što govori o razmerama štete koju ova vlast nanosi našoj prestonici – ocenio je Nikola Jovanović, šef odborničke grupe SZS-a u Skupštini grada, i napomenuo „da Beograđani to znaju i da je zato bila mala izlaznost u Beogradu na izborima 21. juna”.

Svoju priliku da uzvrati opoziciji, ali u skupštinskoj sali, iskoristio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić. On je ukazao da je licemerno da o preimenovanju ulica i čuvanju duha Beograda pričaju predstavnici nekadašnje vlasti u čijem mandatu su preimenovane 133 ulice.

– Otkako smo mi na vlasti, promenjeni su nazivi za 76 ulica, a od 2000. do 2014. ukupno 1.162 ulice. I onda se oni i njihovi istoričari žale da mi ne poštujemo našu istoriju. Manjina koja teroriše većinu nametanjem svojih vrednosnih stavova. Oni žele da Srbi jedini nemaju pravo da slave svoje heroje i istoriju. E pa upravo zato što želimo da se poštuje naša istorija i naši heroji menjamo ime Zagorske u Ulicu Blagoja Jovovića, čija mi je porodica poslala pismo zahvalnosti – kazao je Vesić koji je odbornicima pročitao to pismo.

Zagorska je ubrzo, posle glasanja odbornika, otišla u istoriju, a zeleno svetlo gradskih parlamentaraca dobila je i odluka za podizanje spomenika Jovanu Jovanoviću Zmaju, Meši Selimoviću i Milošu Crnjanskom.

Pre toga izglasano je i nekoliko planova detaljne regulacije i odluka o izradi nekoliko planova. Ipak, i oko tih planova bilo je sporenja.

Uoči sednice predstavnici opozicije ocenili su da plan detaljne regulacije za područje Bloka 9B predviđa uništavanje 3,82 hektara zelenila kako bi se napravio kompleks zgrada, kao i da plan koji se odnosi na blok između Vojvode Stepe i još nekoliko okolnih ulica predviđa gradnju osmospratnih i dvanaestospratnih zgrada.

– Bilo je dosta primedaba na ove planove, ali primedbe da je to investitorski urbanizam grad je odbacio kao neprihvatljive i neistinite – istakli su predstavnici opozicije.

Glavni gradski urbanista Stojčić drugačije je pročitao planove koji su juče izglasani.

– Izmena plana za deo poznat kao Retenzija omogućiće konačno da više od 150 porodica legalizuje svoje objekte, a to nisu do sada mogle da učine. Kada je reč o planu koji se tiče veletržnice, predviđeno je proširenje tog kompleksa jer će ona postati nacionalna veletržnica – kazao je Stojčić.

Kao i ovi planovi, usvojena je i odluka o završnom računu budžeta grada za 2019. prema kojoj je ostvarenje planiranog prihoda dostiglo 95,9 odsto, a rashoda 92,5 odsto.

Odbornici su izglasali i odluku koja predviđa da se, do uspostavljanja rada u punom kapacitetu, ne naplaćuje usluga dnevnog boravka u Centru za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju, kao i odluku da se ugostiteljima i kinematografskim poslenicima za jul i avgust cena iznajmljivanja gradskog poslovnog prostora umanji za 50 odsto.

Opozicija traži precizne podatke o obolelima u Beogradu

Predstavnici Saveza za Srbiju juče su od gradonačelnika i zamenika tražili da se ubuduće svaki dan navede ukupan broj testiranih, zaraženih i novoobolelih u Beogradu.

– Čujemo da je prestonica najveće žarište, da je svaki drugi Beograđanin zaražen, ali ako pogledamo zvanične podatke zaključujemo da je oko 0,3 odsto Beograđana zaraženo. Nemoguće je da gradski štab nema te podatke – rekao je Nikola Jovanović.