Zlato sluti na veliku krizu

Ljudi još razmišljaju o godišnjim dobima. Ono što moramo da utuvimo u glavu jeste da je ovo novi virus, i da se on ponaša drugačije. Virus korona voli svaku vrstu vremena. I tu smo tek na početku velikog talasa njegovog širenja. Ovim rečima izjasnili su se iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o eksploziji kovida 19, koji je u prvih sedam meseci (zvaničnog) širenja svetom pokosio skoro 600.000 ljudi, dok je više od 16 miliona osoba imalo „pozitivan” rezultat testiranja na prisustvo te bolesti u organizmu.

Ako je svet tek na početku, kako kažu u SZO, „velikog talasa” pandemije korone, šta bi – osim vakcine – ljudima danas eventualno moglo da donese miran san u suočavanju s veoma nepredvidivom budućnošću, na koju na sva zvona upozoravaju berze, MMF, Svetska banka, Međunarodna organizacija rada...?

Za investitore – od spekulativnih fondova koji barataju milijardama dolara i evra, do malih ulagača koji bi novac „iz slamarice” pouzdano da sklone – odgovor je već viđen. Naime, u jeku pandemije čiji se kraj ni izbliza ne vidi, pare treba uložiti u zlatnike, poluge i akcije rudnika žutog metala od Kanade i Kolorada do Perua i Australije, poručuju sa berzi.

„Zlato je ponovo vesnik neizvesnih vremena”, upozoravaju iz londonskog Sitija nakon što je prošlog ponedeljka na berzama cena unce zlata prvi put od 2011. godine premašila sumu od 1.920 američkih dolara za meru od oko 31,1 gram žutog metala. Tog 20. jula na azijskim berzama unca zlata je dostigla cenu od 1.980,57 dolara zbog palete epidemioloških zagonetki čijem rešavanju brokeri (i mnogi investitori) nisu vični. Osim toga, dokle bi mogla da stigne tekuća eskalacija napetosti između SAD i Kine? Ili, šta stoji iza obnovljenih spekulacija o stvarnoj količini zlatnih poluga u trezorima pojedinih vodećih centralnih banaka sveta? Iza najnovijeg, rekordnog skoka cene zlata stoje uglavnom dve nove nedoumice svetskih finansijskih tržišta, obe vezane za pandemiju korone. Naime, koliko ima osnova u zlokobnom upozorenju zvaničnog Londona datom u ponedeljak da Evropa (a s njom možda i ostatak severne hemisfere) već srlja u drugi talas pandemije ekonomski nesagledivih posledica? I to bez izgleda da se dokopa vakcine pre, u najboljem slučaju, kraja ove godine?

Istovremeno, koliko bi još dolara mogla da doštampa Amerika u bici protiv ekonomskih i finansijskih posledica pandemije na terenu najjače ekonomije sveta?

S takvim nedoumicama oko eventualnog daljeg slabljenja dolara (u ponedeljak je pao u odnosu na evro na najnižu vrednost od 2018. godine) i mogućim zastrašujućim padom globalne ekonomije, skokom nezaposlenosti i zamiranjem trgovine – sve to zbog eventualnog novog talasa korone – berze su otvorile kladionicu. Unca zlata na 2.000 dolara već u septembru? Ili možda i više od najviše cene u istoriji (sa uračunatom inflacijom) od 2.500 dolara iz 1979. godine i vremena ruske invazije na Avganistan? Da ne bude ipak 3.000 dolara idućeg proleća, ili recimo 6.000 dolara za 31,1 gram početkom 2026, ako dotle ne bude vakcine?

Da se obezbede, investitori se u doba razbuktale korone ponovo, kao i mnogo puta ranije u neizvesnim vremenima – vraćaju zlatu. Samo od početka ove godine – kad je korona počela sistematski da načinje globalni poredak – investitori su položili gotovo 40 milijardi dolara gotovine u fondove koji trguju zlatom (vrednost oko 734 tone tog metala), navodi Svetski savet za zlato (grupacija vodećih svetskih rudarskih kompanija koje kopaju zlato, sa sedištem u Londonu).

Ostatak sveta koji bi ono nešto viška papirnog novca – u ovoj krizi zbog korone, neizvesnog trajanja i ishoda – da pretvori u nešto solidnije, takođe razmišlja o žutom metalu, kažu u londonskom Sitiju.

„Konačno je došlo vreme da običan svet misli kako bi stvarno trebalo da ima i nešto zlata”, ocenjuje u izjavi za londonski „Fajnenšel tajms” Peter Groskopf, izvršni direktor investicionog fonda Sprot, koji se bavi dragocenim metalima.

U doba korone ni nakit ne ide, kao nekad, „kao alva”. Naime, globalna juvelirska tražnja od početka 2020. već je u padu za oko 20 odsto, ponajviše zbog oseke kupaca u Indiji, već godinama masovnom tržištu za komade nakita. Na ceni je ovog puta „zlato kao zlato”.

Tako je, na primer, američka kovnica novca 2019. godine prodala 152.000 unci žutog metala u obliku zlatnika „Amerikan igl” (orao koji je simbol SAD). Samo od početka ove godine, ta kovnica novca našla je kupce za 471.000 uncu zlata pretočenog u „Amerikan igl”.

Posrtanje dolara i korona u novom uzletu otvaraju, izgleda, novi prostor zlatu da potvrdi svoju drevnu ulogu oslonca.