Deset meseci bez ambulante i lekara

Žitelji Kovilova, mesta dvanaestak kilometara udaljenog od centra grada, već deset meseci gledaju u zaključana vrata ambulante koja je zatvorena posle skoro pola veka rada. Da bi stigli do lekara, moraju da promene dva autobusa do Padinske skele, što nimalo nije lako, a u doba korone je i nebezbedno. Autobus 106 koji vozi u ovaj kraj opštine Palilula saobraća na sat vremena, a kad iz njega izađu da bi stigli do stanice gde čekaju 101, Kovilovčani moraju da pređu Zrenjaninski put na kome nema ni semafora ni obeleženog pešačkog prelaza.

– Ambulantu su posle skoro pedeset godina zatvorili krajem oktobra prošle godine. Na vratima je zalepljeno obaveštenje u kome stoji da naš dispanzer zbog tehničkih problema neće raditi i da možemo da idemo u dom zdravlja u Padinsku skelu kod naše doktorke iz Kovilova. Ona je u našu ambulantu dolazila pet dana od sedam do 10 časova. To nam je mnogo značilo jer ovde uglavnom žive stariji ljudi, oni koji su u najvećem broju ceo radni vek proveli u Poljoprivrednom kombinatu Beograd. Sada svi moramo u Padinsku skelu za svaku potrebu kod lekara, a stariji ljudi ni ne idu jer im je postalo komplikovano – kaže jedan od žitelja ovog mesta.

Šta je razlog zatvaranja ambulante pokušavali su da saznaju, ali, kaže, bezuspešno. Ima nekoliko priča, navodno, taj deo zemlje na kome je objekat ambulante prodat je „Al Dahri” koja je kupac najvećeg dela imovine PKB-a, zatim da je zatvorena zbog duga za struju, kao i da nije bilo linije za telefon. Većina meštana smatra da je ovaj poslednji razlog zapravo kamen spoticanja zbog kojeg nemaju ambulantu. Jer, bez telefonske linije nema interneta potrebnog da bi dispanzer mogao da radi.

– Kako smo čuli nezvanično, PKB, odnosno ono što je ostalo od te firme koja je sada državna, lane je procenio da mu neki telefoni nisu potrebni pa je omogućio zainteresovanim preduzećima da te linije preuzmu. Trebalo je samo rešiti to sa nadležnim institucijama. Neka udruženja i firme u Kovilovu su to uradile bez problema, ali izgleda ne i dom zdravlja. Zašto? Nikom od nas, ako je to tačno, nije jasno. Ne možemo da shvatimo da u 21. veku neko zbog jedne telefonske linije ostavlja celo naselje bez neophodne i lako dostupne lekarske usluge – ogorčeni su žitelji Kovilova.

Pitanja šta se dešava sa ambulantom u ovom mestu uputili smo Sekretarijatu za zdravstvo grada Beograda. U njihovom odgovoru stoji da je Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj petog marta ove godine, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti donela odluku o preuzimanju osnivačkih prava nad domovima zdravlja i zavodima koji zdravstvenu delatnost obavljaju na primarnom nivou zdravstvene zaštite, a nad kojima je osnivačka prava vršila lokalna samouprava. U tom odgovoru smo upućeni da se obratimo Ministarstvu zdravlja i upravi Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković” Palilula kom i pripada ambulanta u Kovilovu.

U Domu zdravlja u prvim pitanjima koja smo im postavili rečeno nam je da se obratimo kompaniji „Al Dahra”, ali su u ovoj firmi rekli da nemaju nikakve veze sa prestankom rada zdravstvene stanice. Taj objekat je posle kupovine PKB-a ostao u državnim rukama. Na ponovljena pitanja Domu zdravlja „Dr Milutin Ivković” da li je možda jedan od razloga što dispanzer ne radi taj što nije preuzeta telefonska linija nismo dobili odgovor. Odgovora na pitanja nije bilo ni od firme koja se još vodi kao deo nekadašnjeg PKB-a.

U Ministarstvu zdravlja rečeno je da su upoznati sa problemom i da će se raditi na rešenju, ali da je sve trenutno usporeno zbog epidemiološke situacije.

U Kovilovu živi oko 2.000 osoba, ako se tim brojem obuhvate i maloletnici. Preovladava starije stanovništvo. U mestu ima jedna prodavnica, jedan klub za penzionere, obdanište, škola za decu od prvog do četvrtog razreda, dok klinci koji pohađaju starije razrede idu organizovanim prevozom u Padinsku skelu. U naselju postoji blok stambenih zgrada, igralište, stadion koji odnedavno nosi ime heroja Tibora Cerne, mladića koji je svoj život položio na Košarama braneći otadžbinu. Njemu u čast podignuta je spomen-ploča na zgradi gde je živeo, a posvećen mu je i grafit.

Kovilovo se nalazi na nekoliko kilometara od Pupinovog mosta. Zemun im je „nadohvat ruke”, do njega automobilom meštani stižu za nekoliko minuta.

– Problem nam predstavlja gradski prevoz koji je veoma proređen. Da bismo išli na 101, moramo da prelazimo Zrenjaninski put, ali nažalost tu bezbednog prelaza nema. Više puta smo se po ovom pitanju obraćali nadležnima, ali uzalud. Uprkos svemu, Kovilovo bi zaista, kada bi se planski uradilo, moglo biti izuzetno mesto za život. Sada ovde kvadrat stana košta do 500 evra – kaže jedan od žitelja.

U neposrednoj blizini Kovilova je i Beogradska amazonija, odnosno Beljarica, sistem kanala i nasipa koji su prirodna odbrana grada od poplava i mesto gde živi više od 160 vrsta ptica, šakali, jeleni, divljač... Zbog toga nije neuobičajeno da žiteljima u bašte ušetaju i divlje svinje.

U ime sovjetskog pilota

Kovilovo je izgrađeno pedesetih godina prošlog veka na mestu gde su nekada bili ogledno polje i stara kudeljara po kojoj je nekada taj kraj nosio ime. Današnji naziv mesto je dobilo po sovjetskom pilotu Mihailu Kovilovu koji 1944. godine poginuo prilikom oslobođenja Beograda.