„Severni tok 2” dobio dozvolu, ali izgubio brod

Radovi na dovršenju gasovoda „Severni tok 2” mogu da se nastave jer u zakonski predviđenom roku nije bilo žalbi na odluku Danske energetske agencije da dozvoli ruskoj kompaniji korišćenje plovila usidrenih u njenim vodama. Kako je rok za žalbu istekao 3. avgusta, posao je bilo moguće nastaviti već sledećeg dana. Radove neće omesti ni sezona mrešćenja bakalara, kako su nedavno pogrešno preneli nemački mediji.

Međutim, pitanje je kojom će se brzinom odvijati, budući da jedan od dva ruska broda koji su mogli da završe radove, barža „Fortuna”, neće u njima učestvovati. Predstavnik ruske kompanije MRTS, koja ovaj brod daje u zakup, rekao je da ne nameravaju da učestvuju u postavljanju cevi pod Baltikom. Tu vest je juče preneo „Sputnjik”, ne objašnjavajući šta to znači za dalju sudbinu gasovoda. Iz ranijih saopštenja mogao se steći utisak da je za dovršetak radova neophodno učešće oba broda, zbog čega je i bilo važno zeleno svetlo Danske.

Danska energetska agencija dala je početkom jula dozvolu operatoru projekta, kompaniji „Nord strim 2” (vlasništvo „Gasproma”), da završi izgradnju rusko-zapadnoevropskog gasovoda u njenim vodama. Ta kompanija sada može da koristi ne samo brodove sa dinamičkim sistemom pozicioniranja, kakav je „Akademik Čerski”, već i sa sidrenjem, kakva je „Fortuna”, jer trasa na kojoj treba da se završi preostalih 160 kilometara nije u zoni rizičnoj zbog zaostalog hemijskog oružja iz Drugog svetskog rata. Oba broda su stajala u nemačkoj luci, a „Fortuna” je početkom meseca, kad je Danska dala dozvolu, prešla u danske vode.

Projekat „Severni tok 2” podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Završeno je 94 odsto radova, a do zastoja je došlo krajem decembra, kada je zbog američkih sankcija švajcarsko-holandska kompanija „Olsiz” zaustavila radove i povukla brodove. SAD tvrde da će energetska zavisnost Evrope od ruskog gasa obezbediti Rusiji političku prednost, ali imaju i drugi interes – da privole partnere da, umesto ruskog, kupuju američki gas dobijen „frekovanjem”. Protiv gasovoda su i Poljska i Ukrajina, jer će zbog direktnog transporota gasa do Nemačke izgubiti unosne tranzitne provizije.

Pored ranije uvedenih sankcija, Stejt department je krajem jula zapretio novim ekonomskim kaznama investitorima i poslovnim partnerima u projektu. Državni sekretar Majk Pompeo je rekao da je to jasno upozorenje kompanijama da se neće tolerisati „pomoć i podsticaj projektima ruskog malignog uticaja”.

„Izađite odmah (iz tog posla) ili će biti posledica”, poručio je Pompeo.

Evropski lideri su osudili te pretnje kao mešanje u suvereno pravo evropskih država da formiraju sopstvenu energetsku politiku. Šef nemačke diplomatije Hajko Mas kazao je da američka administracija ne poštuje pravo Evrope da sama odlučuje o izvorima energenata. Pod velikim pritiskom su evropske kompanije koje učestvuju u projektu, poput „Rojal Dač šela”. Predstavnici nemačke poslovne zajednice kažu da bi ovaj spor mogao još više da našteti odnosima Evrope i Amerike. Prema pisanju „Njujork tajmsa” neke firme već razmišljaju o tome da uzvrate tako što će tražiti zabranu uvoza gasa dobijenog „frekovanjem”.

Evropsko tržište gasa, za koje se nadmeću SAD i Rusija, u ovom trenutku nije baš primamljivo jer su cene u poslednje dve godine pale za oko 75 odsto zbog velikih količina iz SAD i drugih zemalja, a i pada potražnje usled pandemije. U budućnosti će potražnja verovatno biti još i manja zbog pritiska da se smanji emisija gasova štetnih za planetu. Poznavaoci prilika kažu da je Rusija svesna toga da će evropsko tržište u narednoj deceniji stagnirati ili opadati i da se već strateški okrenula ka rastućim azijskim ekonomijama.

Nemački „Handelsblat” je prošle nedelje pisao da bi, pored prirodnog gasa, Rusija kroz gasovode mogla da isporučuje vodonik, jer su i „Gasprom” i „Rosatom” navodno savetovali Ministarstvu energije da pojača proizvodnju tog čistog goriva u naredne četiri godine, pošto se očekuje rast potražnje iz ekološki osvešćenih evropskih zemalja.