Grad živih ispod grada mrtvih

U Kairu, najvećem gradu Afrike, 25 miliona ljudi (mada neki tvrde da ih je tri miliona više) gura se na prenatrpanim ulicama, a cena stanova varira od nekoliko stotina evra po kvadratu pa do desetine hiljada.

U mravinjaku suprotnosti, od spavanja na ulici u kartonskim kutijama do izuzetnog bogatstva, vila, livrejisanih šofera, posluge, nije lako pronaći stambeni prostor. Prevashodno zato što je većina ljudi usredsređena ka glavnoj transverzali, platou Gize ili muzejima, ne bi li bili bliže mestu svakodnevne zarade od turističke bujice iz čitavog sveta. Posao ne čeka onoga ko svako veče ili jutro putuje i po 40 kilometara sa jednog na drugi kraj ovog ogromnog grada.

Iako traženi stanovi na prenatrpanim lokacijama bliže turističkim dešavanjima za naše pojmove nisu na visokoj ceni, za Egipat je to i te kako basnoslovna suma. Ako stan od 100 kvadrata košta 250.000 egipatskih funti u širem centru grada (oko 30.000 evra), a prosečna plata ne prelazi nekoliko stotina funti, onda ne čudi gužva u saobraćaju jer ljudi žive na periferiji gde su stanovi daleko jeftiniji. Tako se na obodima grada pojavljuju čitava naselja od kojih većina nema često ni struju ni vodu, a na ulicama je pesak umesto asfalta.

Jagma najsiromašnijih slojeva stanovništva za bilo kakvim, što jeftinijem, ili po mogućstvu čak besplatnim stambenim prostorom, učinila je da se broj žitelja u legendarnom „Gradu mrtvih” povećava. Po nekim procenama, sada već tri miliona ljudi živi bez struje, vode i kanalizacije u zemunicama ispod groblja i nivoa zakopanih posmrtnih ostataka u krečnjačkom i peščarskom tlu.

Nasuprot ovakvom beznađu, luksuzni apartmani kraj Nila, uz uređena šetališta, parkove, koštaju pravo malo bogatstvo za ovdašnje prilike – kvadrat starog stana prodaje se po ceni od pet hiljada do deset hiljada funti, pa za prosečan stan po egipatskim merilima treba platiti i do milion funti (120.000 evra).

Na brdima, ne tako daleko od centra (nekoliko kilometara), u zoni vila i rezidencija ambasadora, predsednika, velelepne vile sa cvetnim parkovima i bazenima koštaju po milion i više evra. Na desetak kilometara dugoj aveniji ka Gizi – „Piramida roud” stanovi od 150 kvadrata ili više mogu se dobiti po ceni od dve hiljade do tri hiljade funti po kvadratu, a za kuće od 250 kvadrata i nekoliko metara bašte,na čak desetak kilometara od centra, plaća se 500.000-600.000 funti.

Iznajmljivanje stana od 100 kvadrata košta od 800 do 1.500 funti. Iako je običaj da se mladi ne odvajaju iz roditeljskog doma pre nego što osnuju porodicu, u poslednje vreme se grupe studenata sve češće odlučuju za život bez strogih ograda, van patrijarhalne sredine. Ukoliko mladi parovi žele da kupe stan a nisu imućni, odlučuju se na život i po dvadeset i više kilometara od centra gde prosečni stanovi do 80 kvadrata mogu da se kupe za 100.000 egipatskih funti (12.000-15.000 evra). Putovanje do centra Kaira traje i više od dva časa jer saobraćajni špicevi u gradu piramida traju po 24 časa 365 dana u godini, ali je, izgleda, sve stvar navike jer oni tu činjenicu prihvataju sa filozofskim mirom, kao da je to odredio neki od vrhunskih bogova ove drevne civilizacije.