Град живих испод града мртвих

У Каиру, највећем граду Африке, 25 милиона људи (мада неки тврде да их је три милиона више) гура се на пренатрпаним улицама, а цена станова варира од неколико стотина евра по квадрату па до десетине хиљада.

У мравињаку супротности, од спавања на улици у картонским кутијама до изузетног богатства, вила, ливрејисаних шофера, послуге, није лако пронаћи стамбени простор. Превасходно зато што је већина људи усредсређена ка главној трансверзали, платоу Гизе или музејима, не би ли били ближе месту свакодневне зараде од туристичке бујице из читавог света. Посао не чека онога ко свако вече или јутро путује и по 40 километара са једног на други крај овог огромног града.

Иако тражени станови на пренатрпаним локацијама ближе туристичким дешавањима за наше појмове нису на високој цени, за Египат је то и те како баснословна сума. Ако стан од 100 квадрата кошта 250.000 египатских фунти у ширем центру града (око 30.000 евра), а просечна плата не прелази неколико стотина фунти, онда не чуди гужва у саобраћају јер људи живе на периферији где су станови далеко јефтинији. Тако се на ободима града појављују читава насеља од којих већина нема често ни струју ни воду, а на улицама је песак уместо асфалта.

Јагма најсиромашнијих слојева становништва за било каквим, што јефтинијем, или по могућству чак бесплатним стамбеним простором, учинила је да се број житеља у легендарном „Граду мртвих” повећава. По неким проценама, сада већ три милиона људи живи без струје, воде и канализације у земуницама испод гробља и нивоа закопаних посмртних остатака у кречњачком и пешчарском тлу.

Насупрот оваквом безнађу, луксузни апартмани крај Нила, уз уређена шеталишта, паркове, коштају право мало богатство за овдашње прилике – квадрат старог стана продаје се по цени од пет хиљада до десет хиљада фунти, па за просечан стан по египатским мерилима треба платити и до милион фунти (120.000 евра).

На брдима, не тако далеко од центра (неколико километара), у зони вила и резиденција амбасадора, председника, велелепне виле са цветним парковима и базенима коштају по милион и више евра. На десетак километара дугој авенији ка Гизи – „Пирамида роуд” станови од 150 квадрата или више могу се добити по цени од две хиљаде до три хиљаде фунти по квадрату, а за куће од 250 квадрата и неколико метара баште,на чак десетак километара од центра, плаћа се 500.000-600.000 фунти.

Изнајмљивање стана од 100 квадрата кошта од 800 до 1.500 фунти. Иако је обичај да се млади не одвајају из родитељског дома пре него што оснују породицу, у последње време се групе студената све чешће одлучују за живот без строгих ограда, ван патријархалне средине. Уколико млади парови желе да купе стан а нису имућни, одлучују се на живот и по двадесет и више километара од центра где просечни станови до 80 квадрата могу да се купе за 100.000 египатских фунти (12.000-15.000 евра). Путовање до центра Каира траје и више од два часа јер саобраћајни шпицеви у граду пирамида трају по 24 часа 365 дана у години, али је, изгледа, све ствар навике јер они ту чињеницу прихватају са филозофским миром, као да је то одредио неки од врхунских богова ове древне цивилизације.