Eko-naknada – novi besmisleni namet

Krajem 2019. godine Goran Trivan, tadašnji ministar za zaštitu životne sredine, još jednom nam je servirao neuništivost svojih besmislenih ideja za unapređenje životne sredine, i to kroz donošenje Uredbe o kriterijumima za delatnosti koje ostvaruju određeni stepen negativnog uticaja na životnu sredinu, radi naplaćivanja nove naknade, umesto donošenja modernih propisa koji bi sprečili dalju devastaciju životne sredine. Dosadašnje ubiranje ekoloških taksa u republički budžet imalo je nenamenski karakter – manji deo tog prihoda korišćen je za ekološke programe, a veći deo je bio opredeljen za druge oblasti. Jedan od razloga leži i u lošem planiranju i neracionalnom korišćenju tih sredstava, pa tako do kraja 2019. godine bivši ministar nije ni iskoristio sva raspoloživa sredstva za poboljšanje životne sredine iz budžeta za tu godinu. Međutim, to ga nije odvratilo od namere da u delo sprovede svoju ideju o još jednoj eko-naknadi, koja je propisana suprotno pravilima struke i najvažnijim zakonima iz oblasti zaštite životne sredine.

Tokom trogodišnjeg mandata nije ispunio ni svoje obećanje o donošenju izmena i dopuna Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu u cilju efikasnijeg regulisanja zaštitnih i preventivnih mera u oblasti životne sredine, posebno u zaštićenim zonama. Ovakva uredba je pokazala jasnu nameru – otimati što se oteti može, ne birajući ni vreme ni način. Prema ovoj uredbi, potpuno neosnovano je regulisano da sve delatnosti ostvaruju negativan efekat na životnu sredinu, u kategoriji velikog, srednjeg i malog štetnog uticaja na nju, a iznos naknade se kalkuliše prema tome da li je reč o velikom, srednjem, malo ili mikro pravnom licu. Ključni kriterijum za definisanje ostvarenog uticaja na životnu sredinu je samo šifra delatnosti tog pravnog lica.

Ovakve postavke direktno se kose sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu. Prema tom zakonu, predmet procene uticaja su projekti i aktivnosti samo iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraćaja, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, otpada i komunalnih delatnosti, a posebno onih koje se realizuju u zaštićenom prirodnom dobru. Da bi se ocenio uticaj ovih aktivnosti na životnu sredinu, obavezna je izrada studije o uticaju na životnu sredinu za koju, u skladu sa zakonom, obim i sadržaj određuje nadležni organ, a o kojoj se izjašnjava stručna komisija.

Međutim, za neke projekte malog gabarita već u prvoj fazi se donose rešenja da nije ni potrebno izraditi studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, jer je procenjeno da neće ugroziti stanje ekosistema. Nadležno ministarstvo ili lokalne samouprave svakodnevno donose ovakva rešenja iz različitih oblasti, kao što su izgradnja određenih deonica auto-puteva, eksploatacija šljunka iz rečnih korita, izgradnja MHE snage manje od dva megavata itd. Međutim, ova uredba reguliše da su ove delatnosti, bez obzira na veličinu, kategorisane sa srednjim uticajem na životnu sredinu, za koje se plaća naknada.

Kontrirajući ovom zakonu, uredba je apriori već paušalno utvrdila da sve delatnosti ostvaruju određeni stepen štetnog uticaja na životnu sredinu. Na osnovu čega je Goran Trivan utvrdio, na primer, da sve delatnosti imaju štetan uticaj na životnu sredinu, u većoj ili manjoj meri, uključujući čak i advokatske usluge, računovodstvo, obrazovanje, objavljivanje knjiga, itd? Koliki je uopšte taj uticaj u kvantitativnom i kvalitativnom smislu da bi se tačno definisala odgovarajuća naknada?

Na primer, delatnost objavljivanja knjiga u elektronskom izdanju svrstana je u kategoriju koja ima mali negativan uticaj na životnu sredinu, iako realno ne ostvaruje nikakav štetan uticaj. Ostala je nepoznanica o kojem je tačno zagađivaču koji ostvaruje pritisak na životnu sredinu reč, odakle potiče i u kojem obimu ga jedna e-knjiga generiše. U istoj kategoriji su i delatnosti stručnog obrazovanja, kao i taksi prevoz. Prema toj logici, neki predavač koji na stručnom skupu koristi jedino svoje znanje i govor ostvaruje štetan ekološki uticaj isto koliko i taksi prevoz, bez obzira na starost automobila i EU normu motora (npr 1, 2, 3 i dizel) koji emituju u vazduh znatnu količinu zagađujućih materija i gasove sa efektom staklene bašte, za koje je dokazano da imaju štetan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Prikazivanje svih besmislica i kontradiktornosti ove uredbe je praktično nemoguće, ali sasvim sigurno potvrđuju neodgovorno i nestručno upravljanje životnom sredinom.

Master geohemije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista