Ljubavni ples na Tisi

Kanjiža – Tiski cvet, insekt koga Tisa čuva u svom koritu, iz trogodišnjeg sna budi se sredinom juna. Tada ga preplavi glad za ljubavlju. Napušta svoj mračni dom u glini, izlazi na površinu, skida staru „košulju” i kreće u potragu za izabranicom. Umesto srećnog holivudskog kraja, novopečene ljubavnike očekuje tragedija, jer umiru nakon prvog ljubavnog čina.

– Cvetanje Tise smo očekivali krajem meseca, alije toplo vreme, izgleda, izmamilo insekte malo ranije. Cvetanje je krenulo u ponedeljak, a glavno rojenje očekujemo za vikend. Tada će ih iznad reke biti milion pa će iz Kanjižebiti nemoguće videti banatsku stranu obale – kaže za „Politiku” član Opštinskog veća SO Kanjiža zadužen za turizam Jožef Palinkaš.

Preci tiskog cveta nastali su pre oko 200 miliona godina. Ovi insekti su nekada bili rasprostranjeni po većim rekama Starog kontinenta i kineskoj Žutoj reci. Njihovo stanište u Evropi je, međutim, danas svedeno samo na panonsku lepoticu Tisu.

– To je posledica čovekovog bahatog odnosa prema prirodi. Ovim insektima je potrebna čista voda koja im obezbeđuje dotok kiseonika. Tako da će, dokle god bude cvetala, u reci bitiživota –veli Palinkaš i naglašava da se od ove godine prirodno stanište larvi insekta na oko 150 rečnih kilometara, kao i sam tiski cvet, nalaze pod zaštitom države.

Po zapažanjima meštana, tiski cvet se uvek pojavljuje tokom juna, kada je temperatura vode i vazduha iznad 20 stepeni, i to isključivo nakon 17 časova. Zašto je to tako, do danas niko nije uspeo sa sigurnošću da utvrdi.

– Zanimljivo je da se poslednjih godina početak njihovog rojenja vezuje i za pun mesec. Na forumima se vodi rasprava o njihovom biološkom satu. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da ovaj fenomen iz godine u godinu privlači sve veći broj turista, a da se njemu posebno raduju i galebovi za koje je tiski cvet prava poslastica – objašnjava naš sagovornik.

Ubrzo nakon masovnog „svadbenog plesa”, odnosno parenja, mužjaci umiru. Ženke ostaju u životu dokne polože jajašca. Budući naraštaj potom tone u glineno korito reke, gde će, poput svojih roditelja, u tami provesti tačno tri godine, dok ih ne probudi junsko sunce.