Crna Gora će se vratiti svojoj kući (2)

Srbija i Crna Gora činile sve su da se rat iz Hrvatske i BiH ne prenese i na njihove teritorije, pa su se povezale kao dve republike koje čine Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Usledile su ekonomske sankcije, koje su trajale od 1992. do 1996. godine. U tom vremenu u SRJ je nastala galopirajuća inflacija s teškim posledicama. Posle raznih pritisaka usledio je napad snaga NATO-a, koji je trajao 78 dana, uz velika razaranja i ljudske žrtve. Uz sve napore i višestruku razliku angažovanih snaga napadača i branioca, nije ostvaren plan kapitulacije SRJ, pa se pristupilo pregovorima. Zaključen je sporazum o povlačenju snaga SRJ sa Kosmeta i ulasku snaga NATO-a na to područje, uz Rezoluciju Saveta bezbednosti broj 1244, kojom se utvrđuje da je to i dalje pokrajina Srbije.

Za izdvajanje Crne Gore trebalo je naći sposobnog Srbina, koji će to organizovati za novac ili uz ucenu. On je nađen u aktuelnom Gospodaru Crne Gore. Posle velike zarade za budžet i lično bogaćenje švercovanjem stranih cigareta, trebalo je da se pozove na odgovornost. Obećana mu je puna zaštita uz izvršavanje određenih zadataka. Prvi zadatak bio je da Crnu Goru udalji od Srbije. Recept za referendum dobio je od Solane, bivšeg sekretara NATO-a: da glasa najmanje 50 odsto i da od tog broja za izdavanje glasa najmanje 50 odsto plus jedan. Tako je referendum i sproveden, pristanak za izlazak dala je trećina glasača. Za potiskivanje dinara Gospodaru su date marke i stizala su uputstva.

Gospodar je, kao poslušnik, izvršavao naloge. Otežavao je ruskim građanima boravak na Jadranu i potpisao uvođenje sankcija Rusiji. Priznao je lažnu državu „Kosovo”, čime se zamerio Srpstvu za sva vremena. Proglasio je da su Crnogorci posebna nacija, koju su Srbi okupirali. (Pavelić je to bolje uradio i proglasio da Hrvati nisu Sloveni, nego Arijevci doseljeni iz Azije.) Gospodar je znao da je Nemanja rođen u Crnoj Gori, da je Sveti Sava uvek bio i crnogorski svetac, da su svi vladari iz dinastije Petrovića isticali svoju srpsku pripadnost i slovensko poreklo, da je knjaz Nikola 1910. godine rekao da proglašenjem Crne Gore za kraljevinu Srbi dobijaju dve kraljevine.

U izvršavanju zadataka potpunog odvajanja Crne Gore od Srbije, Gospodar je osnovao posebnu crnogorsku crkvu; zamenio je ćirilicu latinicom; uveo neku novu azbuku; isključio iz udžbenika sve što podseća na Srpstvo; zabranio ulazak u Crnu Goru nekim književnicima i drugim Crnogorcima koji ističu svoje srpsku pripadnost; zabranjuje isticanje srpske zastave, iako zna da je iste boje crnogorska narodna nošnja; uveo je Crnu Goru u NATO; zanemarujući veru i crnogorski moral, doneo je propis koji odobrava venčanje osoba istog pola i uveo mnogo drugih nepopularnih mera. (U zemlji čojstva i junaštva Marka Miljanova, sada se može Radojica oženiti Novicom. Tuga golema.)

Vrhunac ataka na Srpstvo bilo je donošenje Zakona koji omogućuje oduzimanje imovine Srpske pravoslavne crkve. Od dobijanja autokefalnosti pre 800 godina, SPC je bila zajednička za sve Srbe i u svim vremenima temelj i nada za njihovo postojanje. Zahtev SPC da se izmene odredbe spornog zakona i očuva zajednička vera i crkva kod Gospodara nije naišao na razumevanje. Stiče se utisak da Gospodar ne shvata da je on samo jedna od poluga za potiskivanje Slovena sa Jadrana, a posebno Srba istorijski vezanih za svoje rusko poreklo. Ne smeta mu što njegovi nalogodavci koriste okupaciju Kosmeta i Srbiju zamaraju obećanjima i ucenama, sve u skladu s istorijskim programom.

Krenule su litije, vođene sveštenicima. Pridružili su im se Crnogorci svih vera, zanimanja i uzrasta, jer su osetili da žele da im oduzmu veru, istoriju, običaje, pismo i jezik i zamene ih nametnutim, koje nije njihovo. Po Njegošu, „prepuni se mješina grijeha... okrenuše kola niza stranu”.

Korona je uticala da se odlože litije, pa je dogovor ponovo pokušan i odbijen. Litije će ponovo krenuti i trajati dok se Crna Gora ne vrati svojoj kući, u kojoj će sa svim svojim građanima živeti u ljubavi i miru i čuvati svoje crnogorsko državljanstvo. Srbi, kao većinsko stanovništvo Crne Gore, slobodno će gajiti bratske odnose sa svim Srbima, čuvati svoje pismo i Srpsku pravoslavnu crkvu i s ponosom isticati barjak na kojem piše: „Samo Sloga Srbina Spasava”.

Profesor novosadskog FTN, Crnogorac, rođen u Grahovu pre 100 godina, 9. marta 1920, živi u Novom Sadu od 1960. godine

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista