Tramp nemoćan pred sopstvenom državom

„Ovo je najveća prevara u istoriji politike”, izjavio je Donald Tramp upozoravajući da će demokrate u novembru pokrasti glasove.

„Jedini način da pobede je da nameste izbore”, kazao je šef Bele kuće prvog dana republikanske konvencije na kojoj je i zvanično imenovan za predsedničkog kandidata.

U govoru pred stranačkim delegatima u Severnoj Karolini, predsednik je potvrdio da je opsednut krađom glasova i „dubokom državom”, na koje se poziva kad je suočen s mogućim gubitkom izbora i teškoćama u vladanju. Pod „dubokom državom” podrazumeva birokrate u ministarstvima, agencijama i obaveštajnim službama, državne službenike koji su naklonjeni demokratama i sprovode svoju politiku bez obzira na volju šefa vlade.

Prošle subote je okrivio simpatizere liberala u Agenciji za hranu i lekove da namerno ne odobravaju vakcinu i primenu krvne plazme u lečenju zaraženih virusom korona da bi ova dostignuća bila objavljena tek posle izbora. Dan kasnije, agencija je dala „zeleno svetlo” za krvnu plazmu, u čemu su mnogi videli iznuđenu odluku da bi predsednik imao čime da se pohvali pred početak konvencije.

Kako je preneo „Politiko”, Tramp je poručio delegatima da njegovi politički protivnici „koriste kovid da bi pokrali izbore”. Bila je to aluzija na činjenicu da će milioni Amerikanaca glasati putem pošte da se ne bi izlagali zarazi na biračkim mestima, u čemu predsednik vidi idealne uslove za mahinacije.

Mogao je i da osumnjiči demokrate za krađu glasova jer izbore ne organizuje federalna vlada već svaka savezna država posebno i demokrate su na vlasti u mnogim državama, ali su izborne prevare svejedno zanemarljivo retka pojava u Americi. I pored toga, Tramp od njih strahuje još od 2016, kad je upozoravao da bi Hilari Klinton mogla da pobedi zahvaljujući nameštanju glasova.

Nikad nije objasnio kako to da se on tada uselio u Belu kuću ako su demokrate fingirale rezultate, a „duboka država” rovarila protiv njegovog ustoličenja. Zbog glasanja „od kuće”, predsednik je sad još više zabrinut za integritet izbora, pa je čak predlagao i da se njegov duel s demokratskim kandidatom Džoom Bajdenom odloži za vreme posle pandemije.

Prema oceni liberalnih medija, kad Tramp sumnja u regularnost izbora, želi da obezbedi opravdanje za eventualni poraz 3. novembra (istraživanja javnog mnjenja mu daju deset odsto manje glasova nego Bajdenu), a kad tvrdi da pošta ne može da se izbori s milionima glasačkih listića, nastoji da što veći broj birača odvrati od glasanja poštom i glasanja uopšte.

Istraživanje sajta „Aksios” pokazuje da će dve trećine republikanskih birača fizički otići na glasanje, dok će polovina demokratskih birača svoj glas poslati poštom, pa za konzervativce ima smisla da obeshrabre makar deo neistomišljenika.

Otkako je došao na vlast, njujorški milijarder se žalio na državu u senci, a najviše na paralelni sistem u špijunskim agencijama, za koji je tvrdio da dotura informacije medijima i podriva politiku vlade. Ovim strukturama je pripisao da su krive i za proceduru za predsednikovu smenu, koja je pokrenuta kad su saznalo da je šef Bele kuće od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog prošlog leta tražio da otvori istragu o Bajdenu.

Zbog stalnih pritužbi da ga podriva država u državi, prvi čovek vlade u Vašingtonu često zbunjuje i svetsku javnost, koja veruje da su američki predsednici najmoćnije osobe na planeti. Istina je da šef Bele kuće ima gotovo odrešene ruke i najveću vojnu silu iza sebe u spoljnoj politici, ali je na domaćem terenu ograničen podelom vlasti i radom nezavisnih tela, što je izvor Trampovih frustracija.

Dok on pronalazi sabotažu u tome što mu donji dom Kongresa pod kontrolom demokrata nije odobrio dovoljno novca za izgradnju zida na granici s Meksikom, drugi u toj činjenici pronalaze političku borbu u demokratiji. Za predsednika su i Agencija za hranu i lekove ili sudovi „močvara koju treba isušiti”, jer ne odobravaju vakcinu ili obaraju njegove uredbe ako smatraju da su neustavne.

Za protivnike Bele kuće to je samo dokaz da sistem funkcioniše i da sudovi sude po zakonima, a ustanove ne žele da se kompromituju bez obzira na politički pritisak. Ono na šta se žali Tramp često nije duboka država, već – država.