U iščekivanju rešenja problema sa splavovima

Poslednjih godina među mesta u vrhu turističke ponude sveta Beograd je svrstavao, svidelo se to nekome ili ne, noćni provod na splavovima. Zbog ludih noći na rekama u prestonicu su svraćali turisti iz celog sveta, a i Beograđanima su splavovi postali omiljena mesta za provod, ali i za dnevni predah. Velikom broju sugrađana, ipak, rad splavova zagorčao je život. Buka i glasna muzika do duboko u noć znali su da remete san Novobeograđanima i žiteljima Starog grada i Savskog venca. Ti objekti različitih gabarita i izgleda načičkani su na obale Save i Dunava, a mnogi od njih su zaklonili i pogled na grad. Kako bi se ovaj višedecenijski problem rešio započeta je izrada plana mesta za postavljanje plutajućih objekata. Nedavno je i Sekretarijat za privredu pobrojao one ugostiteljske objekte na vodi koji se nalaze u najužem centru beogradskog akvatorijuma, na uređenoj levoj obali reke Save na Novom Beogradu, u blizini naselja Dr Ivan Ribar, kod Ušća, na desnoj obali u blizini Mosta na Adi, na Dunavu u Zemunu i na prostoru Ade Huje. Ispostavilo se da ih ima 319.

– Ove godine bi trebalo da bude završena izrada plana za postavljanje plutajućih objekata na vodnom zemljištu na teritoriji grada. Osnovana je gradska radna grupa, a ovim pitanjem bavi se i Urbanistički zavod. Kada plan bude usvojen znaće se gde mogu da budu postavljeni splavovi, kolikog gabarita, koliko mogu da budu visoki da ne bi ometali vizuru grada, poput Kalemegdanske tvrđave, ali i kakvog izgleda treba da budu. Planom će se rešiti pitanje buke, regulisanje dozvola koje mnogi vlasnici splavova sada nemaju, odvod otpadnih voda, jer većina splavova kanalizaciju ispušta u reke... U svakom slučaju, uvešće se red u ovu oblast. To neće biti ni malo lak posao, ali je vreme da se ovim pitanjem grad pozabavi na pravi način – kaže Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.

Donošenje plana omela je korona, ali i usvajanje zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Ovaj zakon se od novembra nalazi u proceduri za usvajanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

– Izmenama ovog zakona biće određen i postupak davanja vodnog zemljišta u javnoj svojini u zakup na teritoriji grada Beograda za postavljanje, između ostalog, i splavova. Posle ovog usvajanja steći će se uslovi za usvajanje nove odluke i plana o postavljanju plutajućih objekata na vodnom zemljištu na teritoriji grada (I i II faza), kojima će biti propisani uslovi i način njihovog postavljanja na vodi – kažu u Sekretarijatu za privredu.

Prva faza plana obuhvata centralni akvatorijum, odnosno užu zonu od Zemuna, Ade Huje do Ostružničkog mosta, a druga faza preostalu teritoriju uz reke. U gradu ima oko 200 kilometara rečnih obala.