Da li će „švedski model” konačno ućutkati protivnike

Kritikovani „švedski model” borbe protiv koronavirusa, u kojem nije bilo karantina, izgleda da je počeo da daje rezultate. Barem bi se tako moglo zaključiti na osnovu podataka koji pokazuju značajan pad u broju zaraženih u odnosu na Dansku i Norvešku. Iako je stopa smrtnosti od kovida 19 bila daleko veća od suseda zaključanih u karantin, Švedska prvi put od početka pandemije beleži znatno manji broj novoobolelih na milion stanovnika od Danske i Norveške, piše britanski Telegraf.

 „Od jedne od zemalja s najviše zaraženih u Evropi, Švedska je postala jedna od onih s najmanje zaraženih u Evropi, dok su mnoge druge zemlje zabeležile prilično dramatičan rast”, rekao je Anders Tegnel, glavni epidemiolog.

Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, Švedska je tokom prošle nedelje u proseku beležila 12 novih slučajeva na milion ljudi, u poređenju sa 18 u Danskoj ili 14 u Norveškoj.

Broj umrlih trenutno je u proseku dva do tri dnevno, što je više od stotine umrlih dnevno, koliko je Švedska imala polovinom aprila.

Stokholm je u aprilu i maju bio žarište švedske pandemije, dok je prošle sedmice imao najmanji broj novih slučajeva od marta. U isto vreme, Danska je registrovala 179 novih slučajeva u petak, što je najveći dnevni broj posle više od četiri meseca. 

Iznenađuje i podatak da među 2.500 nasumično testiranih prošle nedelje u Švedskoj, niko nije bio pozitivan na kovid-19, za razliku od 0,9 odsto takvih slučajeva krajem aprila i 0,3 odsto krajem maja.

„To tumačimo kao da trenutno nema raširene infekcije među ljudima koji nemaju simptome", rekla je zamenica glavnog epidemiologa.  

Ovi podaci idu u prilog takozvanom švedskom modelu u kojem nije bilo karantina i zbog čega su tamošnji stručnjaci bili na udaru kritika kada je Švedska imala najveću stopu smrtnosti po glavi stanovnika u svetu. 

Za razliku od Danske i Norveške, Švedska nikada nije uvela strogu izolaciju, ostavivši vrtiće, većinu škola, barove, restorane, trgovine i kancelarije otvorenim.

Švedska agencija za javno zdravlje, koja upravlja borbom protiv koronavirusa, procenila je da je bolje pouzdati se u dobrovoljne mere socijalnog distanciranja i samoizolacije koje bi mogle biti na snazi duže vreme.

„Ono što sada vidimo jeste da takav pristup rezultate daje sporije, ali ih daje”, rekao je Tegnel.

Pad broja obolelih u Švedskoj dolazi u vreme kada se mnoge evropske zemlje, koje su primenjivale strogi karantin, suočavaju s novim porastom slučajeva usled ponovnog otvaranja. 

Takođe, širom Evrope sve su brojniji protesti protiv mera, što bi eventualno novo  zatvaranje učinilo politički još težim. 

Švedska je dosad zabeležila 5.832 preminulih od koronavirusa, što je šest puta više nego u Danskoj (627) i Norveškoj (264) zajedno. Švedska i testira manje po glavi stanovnika od suseda, u proseku 1,2 testa na 1.000 ljudi. Poređenja radi, u Norveškoj se urade 2,2 testa na 1.000 stanovnika, a u Danskoj 5,9. Podaci pokazuju da je među dobrovoljnim davaocima tela tek oko sedam odsto onih sa antitelima na koronavirus.