Dijabetičari izbegavaju kontrolu zbog korone

U Srbiji od dijabetesa boluje oko 750.000 ljudi, što znači svaki deseti stanovnik naše zemlje, a najveći broj pacijenata, oko 90 odsto, ima dijabetes tipa 2, koji se javlja kao posledica savremenog načina života. Ukoliko se ovoj statistici doda činjenica da još polovina pacijenata nema postavljenu dijagnozu dijabetesa, onda ne čudi podatak da je šećerna bolest peti vodeći uzrok smrti u Srbiji.

Lošu statistiku pogoršala je i trenutna epidemija kovida 19, koja je bacila senku na ostale hronične bolesti i pacijente koji od njih boluju, kao i na napore lekara da im, u vreme krize izazvane ovim virusom, posvete punu pažnju.

– Ukoliko epidemija potraje, verovatno ni ubuduće pacijenti neće moći da dolaze na preglede kod lekara kao što su navikli. Zbog toga mi sada nemamo pravu sliku šta se dešava sa šećernom bolešću, niti znamo u kakvom su nam stanju pacijenti. Od kada je KBC „Zvezdara” prestala da bude kovid bolnica, na zakazane kontrole je došlo svega 20 odsto pacijenata, jer se ljudi plaše da se ne zaraze, ali to znači da se ni ne kontrolišu redovno – objašnjava prof. dr Teodora Beljić Živković, direktorka Klinike za interne bolesti Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara”.

Dodatni problem u svemu ovome predstavlja činjenica da su pacijenti sa dijabetesom u dvostruko većem riziku od razvoja kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja, što dodatno pogoršava njihovu dijagnozu i očekivanu dužinu života. Srčana slabost se javlja kao najranija komplikacija kod dijabetesa, i to već u prvih pet godina od postavljanja dijagnoze dijabetesa kod 70 odsto obolelih. Međutim, smrtni ishod je neizbežan kod gotovo 90 odsto ovih pacijenata već nakon pet godina. Podaci pokazuju i da je više od 40 odsto pacijenata na dijalizi upravo zbog dijabetesa.

– Cilj moderne terapije dijabetesa u današnje vreme nije samo uspostavljanje adekvatnog nivoa šećera u krvi već i smanjenje kardiovaskularnog rizika. To kažu nove evropske i internacionalne preporuke za lečenje dijabetesa, upravo zbog toga što oboleli imaju veoma visok rizik od razvoja ateroskleroze i hipertenzije, a samim tim i veći rizik za popuštanje srca i bubrega, srčani i moždani udar – dodaje dr Beljić Živković.

Poslednjih godina sve je intenzivnija veza između dijabetologa, kardiologa i nefrologa u lečenju pacijenata od ovih bolesti, jer su i više terapijskih protokola koji su razvijani i lekovi za šećernu bolest pokazali da i te kako popravljaju srčanu slabost i bubrežnu funkciju.

– Sada smo u stanju da kod pacijenata koji imaju dijabetes sprečimo neke dugoročne komplikacije, smanjimo rizik za njihov nastanak, ali i da pomognemo ljudima koji nemaju dijabetes da smanje rizik od javljanja ove bolesti ili da razviju srčanu i bubrežnu slabost. Trajanje dijabetesa duže od 10 godina kvalifikuje bolesnika za kategoriju visokog kardiovaskularnog rizika, što podiže prag terapijskih ciljeva za redukciju nivoa štetnih masnoća u krvi (LDL holesterola) i arterijske hipertenzije. Dijabetičari kod kojih je potvrđena neka od kardiovaskularnih komplikacija se klasifikuju u grupu sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom – ističe prof. dr Arsen Ristić, kardiolog i pomoćnik direktorka Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije.