Rođendan Johana Sebastijana Baha

Promenadnim koncertom u Kolarčevoj zadužbini Umetničkog ansambla „Stanislav Binički” sa njihovim dugogodišnjim dirigentom Pavlom Medakovićem na čelu, obeležen je 335. rođendan Johana Sebastijana Baha. Program je osmislila pijanistkinja Zlata Maleš (u čijoj su klasi i sazrevali dvoje umetnika koje smo čuli na koncertu), a u najlepše barokne instrumentalne note uvela je „Arija” iz Treće orkestarske svite, koja je genijalno anticipirala romantizam i po dinamičkom senčenju i po melodijskom toku širokog ispevanog daha. Dirigent Medaković uronio je u ove note sa izuzetnom prefinjenošću i umetničkim senzibilitetom za germansku muziku, smanjujući orkestar do baroknih dimenzija, ali uspevajući od instrumentalista da uspostavi rečite gradacije u pianu koje je veoma teško ostvariti.

Pijanista i čembalista Dušan Toroman specijalizirao je i interpretaciju klavirske literature 18. i 19. veka u Firenci i stečena znanja odlično primenio u Bahovom Koncertu u A-duru, prikazujući izuzetno umeće rečitosti, čak i kada je samo razlagao trozvuke u lamentaciji laganog stava i spretnost u tipično baroknoj motorici finala. Sa svojom koleginicom Milenom Maleš (koja je završila i solo pevanje) interpretirao je Koncert za dva klavira i orkestar u ce-molu (koji je nastao preradom Koncerta za violinu i obou u de-molu, odnosno Koncerta za dve violine i orkestar i koji je postao simbol emisije „Susretanja” na prvom programu Radio Beograda), doneo je naročito u drugom stavu, nad picikatima gudača svojevrsno „zlatovezno” muzičko tkanje solističkih deonica.

Osamnaestogodišnja flautistkinja (i pijanistkinja) Marija Kovač imala je najteži zadatak interpretirajući Drugu svitu u ha-molu, u kojoj je genije Baha vedro, rafinirano i inspirativno obradio čitav niz baroknih igara i sam se poigravajući inkorporiranom deonicom flaute posebno u završnom stavu – Badineriju – čiji su inventivnost i šarm inspirisali brojne kompozitore da načine niz aranžmana za različite instrumente, uključujući i pripadnike tzv. zabavne muzike. Od laganog uvodnog stava (u formi „francuske uvertire”) koja prerasta u četvoroglasnu fugu sa svečanim završetkom do poslednjih taktova pokušavali smo da uhvatimo liričnost kantilene i lakoću i duhovitost u brioznim igračkim stavovima, ali mlada umetnica donela je školski korektno čitanje partiture bez onog umetničkog poigravanja koje zrelost i izvođačka rutina odabranima donose.