Bitka za „zlatni glas” na američkim izborima

Prelamanje ishoda predsedničkih izbora još bi moglo biti i najmanja od svih posledica eventualnog uspeha Donalda Trampa i republikanaca u nameri da postave svog kandidata u Vrhovni sud pre glasanja za budućeg šefa Bele kuće 3. novembra.

Brzo popunjavanje mesta u sudu upražnjenog smrću liberalne ikone Rut Bejder Ginsburg donelo bi konzervativcima ubedljivu prevagu u instituciji koja nije zadužena samo za davanje poslednje reči u slučaju sve verovatnijeg spora o rezultatu izbora. S još jednim desničarskim glasom u svojim redovima, Vrhovni sud – koji svojim odlukama praktično neprekidno dopisuje stari i relativno šturi američki ustav – bio bi u prilici da za narednih nekoliko decenija zaustavi dalju liberalizaciju društva, pa i da preokrene neka od njenih najvećih dostignuća, među kojima je na meti, po svemu sudeći, prevashodno pravo na abortus.

Bilo bi to obezbeđivanje dugovečnosti desničarske revolucije. Takav sastav Vrhovnog suda legalizovao bi trendove u kojima je izbor Trampa za predsednika tek površinski fenomen, sticaj okolnosti pod kojima su, prepoznavši u njemu zagovornika njihovih vrednosti, za jednog milijardera sumnjive poslovne biografije i lične moralnosti glasali i predstavnici mnogo solidnijeg krupnog kapitala, hrišćanski fundamentalisti i svi oni kojima je liberalnije društvo na neki način stalo na žulj.

S tako velikim ulogom, kampanja za predsedničke izbore, pomalo umrtvljena pandemijom virusa korona, ponovo je buknula na ovom novom bojnom polju. Tramp je najavio da će iskoristiti svoje zakonsko pravo da i pre izbora nominuje kandidata za Vrhovni sud i da će to biti žena. Kao favoriti za nominaciju spominju se Ejmi Koni Baret i Barbara Lagoa. Ova druga se tokom službovanja u Vrhovnom sudu Floride istakla osporavanjem povećanja minimalnih plata, kao i obaranjem odluke koja je otežavala bankama da oduzimaju kuće dužnicima. Ejmi Koni Baret je miljenica ultrareligioznih krugova, poznata po mišljenjima u prilog lakom sticanju oružja i maksimalno tvrdoj antiimigracionoj politici, te stavu koji je u najmanje jednom slučaju sugerisao njeno protivljenje pravu na abortus, podseća Rojters.

Najneposrednija briga liberala je, ipak, to šta će se desiti ako 3. novembra uveče rezultat glasanja za predsednika ne bude dovoljno izričit da nikome i ne padne na pamet da ga dovede u pitanje. Tramp, koji zaostaje u anketama, stavio je do znanja da nijedan ishod osim svoje pobede ne bi prihvatio, već bi ga odbacio kao prevaru. To je situacija u kojoj bi na Vrhovnom sudu bilo da kaže ko je novi šef Bele kuće, kao što je to učinio nakon kontroverznog glasanja 2000. godine, kada je, sa svojom tadašnjom konzervativnom većinom, zaustavio dalje prebrojavanje glasova na Floridi i presudio da je demokrata Al Gor izgubio od republikanca Džordža Buša Mlađeg.

I dok je Rut Bejder Ginsburg bila živa, desnica je imala većinu od jednog glasa u Vrhovnom sudu – doduše kolebljivu, jer Džon Roberts se uglavnom, ali ne uvek, opredeljuje u skladu s njenim željama – i već je delimično uticala na izborna pravila, time možda i na njihov ishod. Odlukama koje su se ticale roka za slanje glasačkih listića odsutnih građana u Viskonsinu i prava na glasanje u Teksasu, Alabami i Floridi taj sud je ograničio broj ljudi koji će moći da biraju predsednika u novembru. Pokojna sutkinja Ginsburg je odluku o Viskonsinu čak opisala kao „masovno lišavanje prava”. Poluzvanično – nešto o tome je nedavno priznao i Tramp – republikanci veruju da im ne odgovara kad više ljudi ima pravo da glasa.

Zbog toga demokrate žestoko negoduju na namere republikanaca da svog kandidata proguraju u Vrhovni sud pre izbora. Demokratski predstavnik na izborima Džo Bajden je to nazvao „zloupotrebom moći”, kao što i njegova stranka smatra da u ovako osetljivom trenutku, u duboko podeljenom društvu, treba sačekati kraj izbora i prepustiti izabranom predsedniku da s punim legitimitetom predloži Senatu novog sudiju. U ovom sukobu, strogu doslednost ne ispoljava nijedna strana, jer su im gledišta suprotna onima od pre četiri godine, uoči tadašnjih izbora: tada su demokrate htele da postave svog kandidata u Vrhovni sud, što su republikanci sprečili u Senatu. Ovog puta demokrate su te koje najavljuju da će opstruisati protivnike.