Čari slapova Sopotnice

Žubor vode reke Sopotnice, koja se poput biserne zavese rasula na severozapadnij strani planine Jadovnik, pročuo se nadaleko. Tako da je ove godine čudesne slapove, koji se izdvajaju među brojnim lepotama prijepoljskog kraja, dolazilo vikendom da vidi oko hiljadu ljudi.

Prvi put je većina bila iz znatiželje, jer su oni koji su videli Sopotnicu o njoj oduševljeno pričali. Posle su se vraćali, poput Prvoslava Pavlovića iz Štavlja, da bi uživali u prizoru, fotografisali i da bi se okrepili, jer je ovde vazduh pun ozona, nevidljivog iscelitelja, koji u prirodi nastaje u olujama, a stvaraju ga i vodopadi.

Decenijama su Sopotnicu planinari ljubomorno čuvali kao svoje utočište, sve dok na njihovu inicijativu, a na osnovu njenog izvorišta i brojnih vodopada i slapova, Zavod za zaštitu prirode Srbije nije doneo Rešenje o prethodnoj zaštiti 2000. godine. Usledila je izrada studije na osnovu koje je vlada 2005. proglasila Spomenik prirode „Slapovi Sopotnice”, zaštićenim prirodnim dobrom prve kategorije, od izuzetnog značaja.

Morfohidrološke vrednosti ovog spomenika prirode, ukupne površine 209,34 hektara, predstavljaju četiri kraška vrela, više izvora i bigrenih terasa preko kojih otiču vrelski vodotoci gradeći živopisne prizore nalik hrpi prosutih bisera.

Ono što karakteriše reku Sopotnicu, dugu jedva pet kilometara, velika je visinska razlika na putu od izvora do ušća. Hrleći „prečicom” ona se sjuri niz kamene litice sa 1.150 metara nadmorske visine, praveći kaskade, vodopade i slapove, za koje kažu da su među najlepšim u Srbiji, kao da žuri da što pre stigne do ušća u Lim, na svega 470 metara nadmorske visine.

– Sopotnička reka ne teče, ona pada. Na potezu od tek nekoliko stotina metara obruši se niz dvadesetak metara visoku stenu uz zaglušujući huk... Ne može sva ta lepota da se prenese rečima, uverićete se na licu mesta, – kaže Pavlović.

Osim velike visinske razlike, za lepotu sopotničkih vodopada zaslužna je i podloga od šupljikavog kamena – sige, koju su u krečnjaku stvorili vodopadi, još jedan od simbola jadovničkog kraja. To je razlog zbog koga se Sopotnica grana na mnoštvo manjih tokova od kojih svaki ima svoje vodopade, koji svi zajedno prave jednu razigranu sliku bezbroj belih penušavih potočića.

Sopotnica je bila majdan sige (bigar, sedra, tako se još naziva), koja je u zidovima manastira Mileševe, školske zgrade i mnogih ovdašnjih kuća. Pre nego što je stigla zaštita, meštani pričaju da je dinamitom razbijen do tada najveći i, kažu, najlepši vodopad. Sve zbog čudesnog laganog kamena koga je Sopotnica stvarala tokom vekova, a koji je izuzetno pogodan za gradnju, jer se može seći i testerom. Oduvek ju je ukrašavao, ali joj, kako neko reče, donosio i kob kakvu rogovi donesu jelenu.

Danas su eksploatacija naslaga bigra i druge radnje kojima se oštećuje i nepovoljno menja reljef bigrenih terasa zabranjeni.

Pravi biser starovlaškog kraja – selo Sopotnica, između reka Mileševke i Lima kraj Prijepolja, ime je dobilo po reci, a ona po vrelima (sopot – izvor na starosrpskom – staroslovenskom), vodi koja sopoće, huči.

Središte sela, na svega desetak minuta šetnje od Gornjeg vodopada, čine kamena crkvica posvećena Svetom Savi, seoska škola i planinarski dom. Dom je ujedno i centar zbivanja, posebno tokom avgusta kada se ovde održava obuka za vodiče Planinarskog saveza Srbije.

Upravljanje i staranje Spomenikom prirode povereno je Planinarskom društvu „Kamena gora” iz Prijepolja, a oni to rade domaćinski. U zaštićenom području postoji negde oko 180 kilometara uređenih planinarskih staza koje su markirali.

Kolika je svest o važnosti čuvanja nasleđenog govori i podatak da Opštinsko veće u Prijepolju nije usvojilo plan detaljne regulacije za izgradnju dve minihidrocentrale na reci Sopotnici.

I šta još reći sem da voda reke Sopotnice može da se pije.