Plod sinergije ljudi dobre volje

Narodno pozorište u Prištini sa privremenim sedištem u Gračanici period tokom vanredne situacije iskoristilo je za pripremu rada u jesenjem delu sezone i jačanju infrastruktirnih kapaciteta pozorišta, a danas, na Dan pozorišta, počinje sezonu i prigodnim programom obeležava 72 godine postojanja.

‒ Moram istaći činjenicu da Ministarstvo kulture i informisanja, odnosno Vlada Republike Srbije, kontinuirano ulaže u rad našeg pozorišta kao najstarije profesionalne kulturne institucije na Kosovu i Metohiji. Verujem i da je naše pozorište svojim rezultatima, premijernim i umetničkim dostignućima, povećanim brojem igranja u Gračanici, drugim mestima na Kosovu i Metohiji, kao i gostovanjima u ostalim delovima Srbije, regionu i inostranstvu, to i zaslužilo i opravdalo ‒ kaže Predrag Radonjić, direktor Narodnog pozorišta u Prištini sa sedištem u Gračanici.

Predrag Radonjić

Ova pomoć, kako kaže, ima poseban značaj u vreme vanredne situacije i otežanih uslova rada prevashodno za tetarske kuće. Najpre, saznajemo, pojačan je vozni park jednim teretnim kombijem i putničkim vozilom, tako da je sa prethodno nabavljenim putničkim kombijem i minibusom kompletiran vozni park pozorišta.

‒ To je krucijalno bitno za specifične okolnosti rada Narodnog pozorišta u Prištini koje je svojevrsna „kuća na točkovima”. Naime, mi pored igranja na matičnoj sceni u Gračanici gde zbog relativno malog broja stanovnika ne možemo pored premijere još mnogo puta da napunimo salu od 400 mesta, igramo naše predstave u svim većim i manjim mestima na Kosovu i Metohiji gde god ima naše publike i potrebe i želje da se naše predstave gledaju. Od Kosovske Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka, Leposavića, Šilova, Štrpca, Goraždevca do najmanjih i najzabačenijih povratničkih sela, sve je to jedna matična scena ovog pozorišta ‒ priča Radonjić za „Politiku”. Naravno, kaže, tu su i gostovanja u drugim mestima u Srbiji, Republici Srpskoj, Severnoj Makedoniji, sve do Temišvara, Ciriha i Berlina, gde je ovo pozorište gostovalo tokom prethodnih nekoliko godina.

Tokom leta privedena je kraju i izgradnja 200 kvadratnih metara pozorišnih prostorija, šminkernica, garderoba, kupatila, tako da postoje svi preduslovi za rad umetnika i njihov boravak u Gračanici.

‒ Za potpuni završetak radova do kraja godine imamo obećenje gradonačelnika Gračanice Srđana Popovića, koji je, kao i njegovi prethodnici Branimir Stojanović i Vladeta Kostić, podržavao i ranije naš rad. Na određen način, mi smo se, posle proterivanja iz Prištine i naše pozorišne zgrade koju smo izgradili i napravili i za srpsku i za albansku dramu, te nakon izbeglištva i obnove rada u Leposaviću, pa zatim u Kosovskoj Mitrovici, ponovo obreli na teritoriji grada Prištine kojoj Gračanica po važećoj srpskoj adminstrativnoj organizaciji lokalnih samouprava i dalje pripada ‒ priča Radonjić i dodaje:

‒ Smatram da ovakvi potezi, kao što je ulaganje u podizanje objekata u sredinama južno od Ibra, imaju, pored svoje prvenstvene svrsishodnosti, i simbolički značaj i šalju poruku i našem narodu na Kosovu i Metohiji da država ulaže u naš rad i postojanje. Inače, vanredna situacija nas je, posle februara, meseca u kojem smo imali rekordan broj igranja i gostovanja, prekinula u radu pred premijeru Goldonijevih „Ribarskih svađa” u režiji Milana Karadžića, na čijoj pripremi smo nedavno nastavili rad i čija premijera će biti uskoro.

Paralelno sa ovim probama, ansambl ove kuće kulture počeo je i pripreme „Antigone” u režiji svog pozorišnog reditelja Nenada Todorovića, a do kraja godine u planu je i postavljanje savremenog dramskog teksta Aleksandra Jugovića „Placebo” u režiji Isidore Goncić.

‒ Pripreme novih predstava zbog specifične situacije za sada, počeli smo u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić” u Beogradu gde su nam nesibično izašli u susret. Pored standardnih otežavajućih okolnosti rada svih institucija kulture u Republici Srbiji, mi imamo i dodatne u smislu toga što je na Kosovu i Metohiji situacija sa virusom korona gora nego u drugim delovima Srbije i što su na snazi, pored republičkih, i regulative privremenih institucija u pokrajini koje podrazumevaju u ovom trenutku potpunu zabranu okupljanja i u zatvorenom i na otvorenom prostoru ‒ priča naš sagovornik.

Neophodno je naglasiti, veli Radonjić, da iza svih ovih rezultata stoje glumci i radnici iz pozorišta, operativni direktor Vladislav Đerković, šef tehnike Dejan Stepić, potom i upravni odbor kojim predsedava Maša Mihailović, umetnički savet koji vodi Ivana Dimić, neposredno za rad ove institucije zaduženi službenik u Ministarstvu kulture Đurđijana Jovanović i direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević. Važno je javno izgovoriti njihova imena i zasluge.

‒ Imamo sreću da je sve pomenuto plod sinergije ljudi dobre volje, dobrih namera i sposobnosti da ih realizuju, što nažalost nije baš previše čest slučaj u našem društvu. A dobri primeri, pogotovo u doba korone i još više života na Kosovu Metohiji su nam više nego neophodni kako bi povratili veru u naš opstanak ‒ zaključuje Radonjić.