Koliko košta dan robije na Golom otoku

U petak 9. oktobra 2020. primio sam pismo od Ministarstva pravde Republike Srbije kojim me obaveštava da je Komisija za rehabilitaciono obeštećenje ocenila  da je moja „nematerijalna šteta i duševna bol” zbog nezakonitog hapšenja mog oca Jovana, po osnovu Rezolucije Informbiroa i dvogodišnjeg nečovečnog robijanja na Golom otoku vredna 51.180,00 din. odnosno, 70,1 dinar po danu očevog robijanja.

Moj mlađi brat i ja sa roditeljima smo živeli u zajedničkoj porodičnoj kući, skromno, kao većina porodica u tadašnjem Francstalu, bivša Pavlova ulica u Zemunu,

Otac je bio podrumar u vinariji „Navip”, a majka je radila u menzi Komande vazduhoplovstva u Zemunu.

Odmah posle  hapšenja oca, islednici su pokušavali da primoraju majku da se odrekne muža jer je „narodni izdajnik”, a kako ona nije pristala otpustili su je s posla, te smo ostali bez osnovnih sredstava za život.

Bilo je ljudi koji su želeli da nam pomognu, ali nisu smeli, jer su se plašili policijske odmazde. Jedan od retkih koji nam je pomogao u tom teškom vremenu bio je Radoš Ilinčić, kome smo i danas zahvalni za sve što je učinio.

Ni posle povratka mog oca sa robije nisu prestale naše nevolje, jer otac nije mogao da se zaposli. Radio je teške građevinske poslove za bednu nadnicu. Često sam mu pomagao u prinošenju materijala i mešanju maltera. Bilo je situacija da mu poslodavac ne izmiri obaveze po obavljenom poslu, računajući da otac neće smeti da ga tuži zbog toga.

Sve je to trajalo mnogo duže od zbrojenih dana moje „nematerijalne štete i duševnog bola”.

Ne znam na osnovu kojih elemenata je izračunat iznos za obeštećenje, ali znam da ni jedan jedini dinar koji bih eventualno dobio na ime obeštećenja za očevo nezakonito robijanje ne bih uzeo za sebe već bih ga ustupio nekom drugom.

Milorad Pekić,
Zemun