Grčki neonacisti konačno u zatvoru

Od našeg dopisnika
Atina – Grčki krivični apelacioni sud opredelio se za najstrože kazne neonacistima ultradesničarske partije Zlatna zora, koju je u prethodnom postupku već proglasio kriminalnom organizacijom.

Partijskom vrhu, sedmorici članova na čelu s liderom Nikosom Mihololjakosom, biće izrečena kazna od 10 do 15 godina zatvora za organizovanje i rukovođenje kriminalnom organizacijom. Nešto manja kazna predviđena je za ostale članove Zlatne zore, i to za pripadništvo ovoj neonacističkoj organizaciji. Član partije i ubica repera Pavlosa Fisasa, kao i njegovi saučesnici, biće osuđeni na doživotni zatvor. Sudski postupak, koji je trajao pet godina, vođen je protiv 68 članova Zlatne zore, s tim što je nekolicina marginalnih članova oslobođena. Za sve ostale, sud je odbio zahteve za ublažavanje kazne. Posebno kad je reč o rukovodstvu, koje je širilo nacističke ideje. One zakonom nisu bile zabranjene, ali su organizaciju nalik na Hitlerovu, s vojnom strukturom, hijerarhijom, obukom članova uz posedovanje oružja, izrodile u partiju koja je širila mržnju, a imala zvaničan politički status i 18 poslanika u parlamentu.

Stotine stranica dokaznog materijala govorile su o zlodelima Zlatne zore, iživljavanju nad migrantima i nanošenju teških telesnih povreda pripadnicima levičarskih organizacija. Snimci sa skupova Zlatne zore pokazuju ruke podignute u hitlerovski pozdrav, obožavanje Firera, govore pune rasne i verske mržnje, pesnice, motke i noževe kojima se razračunavaju s „krivcima”, napade na poslanike, pretnje smrću novinarima koji su govorili protiv neonacista.

Sve je to tolerisano dok je Zlatna zora svoje pravo lice pokrivala ali ne i skrivala maskom političke partije, koja je na izborima dobijala čak 450.000 glasova i tako postala treća partija u parlamentu. Bio je zastrašujući njen rast u godinama ekonomske krize i priliva migranata. Naonacisti su našli saveznika u nezadovoljnom delu nacije, ali i u neodlučnosti vlasti da ih udalji iz parlamenta.

Kraj Zlatne zore počeo je ubistvom repera Pavlosa Fisasa 2013. godine, kada je tadašnja vlada pokrenula postupak protiv nje, uhapsila njenog lidera i izbacila njene poslanike iz skupštine. Usledile su godine istražnog postupka u kojima je sudijama često prećeno jer, iako je partija praktično prestala da postoji, nisu zamrle njene ideje, oko kojih pokušavaju da se okupe novi sledbenici.

Suđenje i presuda ponovo su pokrenuli političke rasprave i optužbe na račun Sirize da je, na brzinu usvajajući novi krivični zakonik, svesno išla naruku optuženim članovima Zlatne zore. Naime, reč je o znatno ublaženim kaznama, kako za teroriste, tako i za osnivanje kriminalne organizacije i rukovođenje njom. Nedelju dana pred izbore Siriza je na jedvite jade izdejstvovala usvajanje novog krivičnog kodeksa kojim je kazna od 10 do 15 godina zatvora za rukovođenje kriminalnom organizacijom smanjena na pet do 15 godina. Izmenom krivičnog zakona ukinuta je i mogućnost lišavanja građanskih, odnosno političkih prava osuđenih, kako je to predviđao zakon u prethodnom obliku. To znači da bi osuđeni članovi najužeg rukovodstva Zlatne zore, iako u zatvoru, mogli da učestvuju na izborima kao kandidati druge političke formacije. Trenutno, parlament pokušava da po hitnom postupku nađe načine kako bi se ovaj član zakona izmenio.

Centar Atine je u vreme izricanja presude bio zatvoren. Pred zgradom suda, uz jake policijske snage, okupile su se stotine demonstranata, onih koji su odluku suda pozdravljali aplauzom, ali i pristalica neonacističke organizacije. Na momente je dolazilo i do manjih incidenata.

Specijalne policijske snage već nedelju dana dežuraju ispred kuća sedmorice prvooptuženih rukovodilaca Zlatne zore koji se nisu pojavljivali pred sudom, ali će u pratnji policije, posle izricanja presude, biti sprovedeni u zatvor. U slučaju protivljenja, biće primenjena sila.