MMF: privredni pad Srbije manji od prognoziranog

Globalna recesija koju je izazvala pandemija kovida 19 biće slabija nego što se očekivalo, pa je Međunarodni monetarni fond (MMF) u svojoj najnovijoj ekonomskoj prognozi popravio izglede za svetsku ekonomiju, uključujući i Srbiju. Međunarodni monetarni fond je procenio u oktobarskom izveštaju da će privredni pad Srbije u 2020, kao posledica krize izazvane koronom, biti manji nego što je predviđao u aprilu i da će iznositi 2,5 odsto, a ne tri. Takođe prognozira da će naredne godine srpska ekonomija porasti za 5,5 odsto. U ranijim izveštajima za 2021. i 2022, MMF je predviđao privredni rast od šest odsto.

Međunarodni monetarni fond očigledno nije uvažio predviđanja naših zvaničnika po kojima će privredni pad ove godine iznositi minus jedan odsto ili ga uopšte neće biti, odnosno da će bruto domaći proizvod biti na nivou onoga iz 2019. godine.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta kaže da prognoza MMF-a o privrednom padu Srbije nije neobična, jer su oni konzervativna institucija koja uvažava aktuelne rizike.

– Vidimo da se epidemiološka situacija pogoršava i da raste broj novozaraženih i u okruženju i Evropi, pa je moguće da su oni to uzeli u obzir. Sem toga, naš rezultat značajno odstupa od zemalja okruženja, među kojima će neke imati dvocifreni pad. Sredina je oktobra i malo je ostalo do kraja godine. Prema našim dosadašnjim statističkim pokazateljima, mi smo bliži stagnaciji nego privrednom padu. Neće MMF-u biti problem da kasnije prizna bolje rezultate i koriguje ocenu – smatra Nikolić.

Na podsećanje da se Narodna banka Srbije (NBS) pre nekoliko dana „obrušila” na međunarodne finansijske institucije da su pesimisti i da ne uvažavaju naše dobre rezultate, Nikolić kaže da je njihova reakcija razumljiva baš zato što procene ne odražavaju pravo stanje stvari. Reakcija NBS usledila je nakon što je Svetska banka popravila prognozu privrednog pada Srbije sa minus 3,5 odsto na samo minus tri.

I Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je procena MMF-a konzervativna, što je opravdano s obzirom na vrlo velike zdravstvene rizike i neizvesnosti. Epidemija može da eskalira ne samo kod nas već i kod glavnih privrednih partnera, kao što su zemlje u okruženju, Italija, Nemačka. Samo desetak dana karantina može ozbiljno da se odrazi na privredne tokove.

– Ukoliko uzmemo u obzir rezultate za prvih sedam, osam meseci ove godine i ukoliko ne dođe do velikog pogoršanja epidemiološke situacije, velika je verovatnoća da će privredni pad biti i manji. Možda minus 1,5 odsto BDP-a. Što se tiče smanjenja prognoze privrednog rasta sa šest na 5,5 odsto u narednoj godini, mora se uzeti u obzir efekat oporavka u ovoj godini. Ako se privreda značajnije oporavi u ovoj godini, ne može biti značajnijeg rasta naredne godine – smatra Arsić.

Što se tiče prognoza Svetske banke o padu od tri odsto i Evropske banke za obnovu i razvoj o padu od 3,5 odsto, on kaže da međunarodne finansijske institucije često koriste stare podatke i zato kasne s prognozama. Ne radi se ni o kakvoj zaveri. Oni češće predviđaju situacije pesimističnije nego optimističnije da bi se kreirale politike za izlazak iz krize.

Njegov kolega s istog fakulteta Branko Urošević smatra da je prognoza MMF-a lepa vest s obzirom na privredni pad u drugim zemljama.

– Razlog za manji privredni pad od drugih jeste činjenica da mi proizvodimo stvari za neophodnu potrošnju stanovništva, što je odlika nerazvijenih privreda. Nećemo previše potonuti, ali se zato nećemo dogodine ni vinuti naviše ukoliko ne promenimo strukturu privrede i ne povećamo dodatu vrednost po jedinici proizvoda. Naš razvojni put ne može da se zasniva na jeftinoj radnoj snazi kao u slučaju Kine jer mi nemamo mnogo ljudi. Moramo na tržištu da plasiramo svoje proizvode visokih tehnologija poput originalnih softvera, a ne samo kukuruz i maline – smatra Urošević.

Fond je potvrdio da će Srbija imati najmanji pad bruto domaćeg proizvoda u regionu od samo 2,5 odsto, dok Crnoj Gori prognozira recesiju od 12 odsto, Hrvatskoj od devet, Albaniji 7,5, isto toliko i kosovskoj privredi, Sloveniji projektuje pad od 6,7, Bosni i Hercegovini 6,5, a Severnoj Makedoniji 5,4 procenta.

Prema izveštaju, predviđa se da će inflacija u našoj zemlji iznositi 1,5 procenata, nakon čega će dogodine blago porasti na 1,9 odsto. Bilans tekućeg računa Srbije za 2020. godinu MMF vidi na nivou od minus 6,4 procenta, a u narednoj godini na minus 6,5 posto. Fond je zadržao prognozu stope nezaposlenosti u našoj zemlji na 13,4 posto za ovu godinu, a za iduću očekuje njeno smanjenje na 13 odsto.

Što se tiče globalne ekonomije, MMF je naveo da su prognoze „nešto manje sumorne”, jer se bogate zemlje i Kina oporavljaju brže nego što se očekivalo, ali je upozorio na pogoršanje izgleda za mnoga tržišta u razvoju.

Prema novim projekcijama MMF-a, pad globalne privrede iznosiće 4,4 posto ove godine, što je poboljšanje u odnosu na ranije predviđeni pad od 5,2 procenta. Kad je reč o najjačim svetskim ekonomijama, MMF prognozira da će američka ekonomija pasti 4,3 posto ove godine, dok će jedino Kina zabeležiti rast od 1,9 procenata.

Takođe procenjuje pad evrozone od čak 8,3 procenta u 2020, u Nemačkoj očekuje smanjenje BDP-a od šest posto, u Francuskoj 9,8, u Italiji 10,6, u Španiji 12,8, u Japanu 5,3, a u Velikoj Britaniji 9,8 procenata.