Desni ekstremizam problem tek kad zapuca i na Banske dvore

Sve dok nije zapucalo pod prozorima vlade Andreja Plenkovića, hrvatska država je zatvarala oči pred nabujalim desnim ekstremizmom, koji i ne krije da se napaja na vrelu Pavelićeve ideologije.

Dok su na meti bili preostali Srbi i ćirilične table u Vukovaru, kao da nikom nisu previše smetali zloslutni Tompsonovi stihovi, ustaški poklič „za dom spremni”, grafiti puni mržnje prema srpskoj manjini.

A onda je jedan gnevni mladić iz Kutine, sin ratnog veterana koji se ranije na društvenim mrežama hvalio kako bi ubijao Srbe, raspršio hrvatsku iluziju da je ulaskom u Evropsku uniju po automatizmu njeno društvo postalo demokratsko i tolerantno.

Hici kojima je Danijel Bezuk (22) na Markovom trgu u Zagrebu teško ranio policajca šokirali su Hrvatsku. Ali, proces otrežnjenja će potrajati, čak i ako hrvatsko društvo bude imalo snage da prizna da je u svojim nedrima isuviše dugo, umesto pravog domoljublja, negovalo žal za NDH.

Sudeći po reakcijama na društvenim mrežama, izjavama pojedinih političara, među kojima prednjači gradonačelnik Vukovara Ivan Penava, deo javnosti s izvesnim simpatijama komentariše Bezukov čin.

Dok se mediji i policija bave pitanjima koji je bio pravi motiv Bezukovog napada, gde je nabavio oružje i kako je neopaženo s „kalašnjikovom” stigao pred hrvatsku vladu, gde je ispalio 20 hitaca na tri policajca i sedište vlade, Plenković je priznao da Hrvatska ima problem s desnim ekstremizmom. Hrvatski premijer kaže da Bezuk, sin penzionisanog policajca u čijoj kući je pronađena hrpa oružja, nije slučajno iz Kutine došao da puca u policajce ispred vlade. Po njegovom mišljenju, u ovom napadu ima elemenata terorizma.

„Siguran sam da će službe ispitati koji su razlozi da jedan mlad čovek dođe u poziciju da napravi nešto ovako. Moramo se zapitati kako je došlo do ovakve radikalizacije. Ovo je sigurno uslovljeno informacijama pod kojima je on bio, izvorima kojima se napajao da bi ovo uradio. Videćemo ko je odgovoran, ali moramo se zapitati ko su akteri, pa i u politici, koji podstiču netrpeljivost, koji su čak nakon ovoga spremni da daju izjave poput Ivana Penave i Karoline Vidović Krišto, koje su za svaku osudu, neprihvatljive i neverovatne”, poručio je vidno zabrinuti Plenković, dodajući da deo odgovornosti za ovakvo stanje snose i pojedini medijski akteri koji u svojim emisijama podstiču mržnju između Hrvata kao većinskog naroda i srpske manjine.

Plenković nije slučajno pomenuo svog doskorašnjeg partijskog saborca i gradonačelnika Vukovara, koji je prešao u opozicioni Domovinski pokret Miroslava Škore. Ivan Penava je izjavio da Bezuk „nije kao njegovi vršnjaci pobegao u Nemačku, nego je pokazao bunt”, a Karolina Vidović Krišto je poručila kako vladu od nezadovoljstva neće spasti ni postavljanje tenkova oko Trga Svetog Marka.

Za zagrebačkog profesora sociologije dr Dragana Bagića događaj na Markovom trgu samo je razotkrio napetu društvenu atmosferu, koja je eskalirala poslednjih godina. Bagić za „Jutarnji list” kaže da je ovo ozbiljno upozorenje da se trenutno društveno i političko okruženje više ne može tolerisati: „Političari moraju ozbiljno promeniti retoriku, jer ova dosadašnja pada na plodno tlo društvenog nezadovoljstva”, naglašava sociolog i upozorava da pokušaj ubistva policajca može biti katalizator da istomišljenici krenu u organizovano delovanje.

Iako je hrvatski premijer obećao da će se ozbiljno pozabaviti ovim fenomenom, portal „Indeks” podseća da je Plenković godinama podilazio desnom ekstremizmu u redovima HDZ-a. A onda se osvestio kada se to kao bumerang vratilo, jer su mu zapucali pod prozorom.

Ostaje da se vidi šta će hrvatski premijer preduzeti da se prestane s praksom da filoustaški ispadi prolaze nekažnjeno i s manje ili više skrivenim simpatijama vladajućih političara.

Iako komšije i prijatelji za Danijela Bezuka govore kako je bio fin momak koji ne pije i da se iz Nemačke, gde je privremeno radio na sortiranju jabuka, vratio jer nije mogao bez porodice, on je proizvod zatrovane atmosfere u kojoj se ustaški pozdrav „ za dom spremni” proglašava neustavnim, ali dozvoljenim, i u kojoj HOS odaje počast saborcima poginulim u Domovinskom ratu postavljanjem spomen-ploče s ustaškim natpisom ispred logora smrti u Jasenovcu.

Da bi se nešto promenilo nije dovoljno da predstavnik srpske manjine u hrvatskoj vladi, potpredsednik Boris Milošević svoj dolazak u Knin na obeležavanje „Oluje” smatra zalogom budućnosti kako se spirala mržnje i rata ne bi ponovila. Do prevazilaženja teškog nasleđa u odnosima Srba i Hrvata teško da će doći sve dok je na HRT-u moguće gostovanje Igora Vukića, koji promoviše svoj istorijski falsifikat, knjigu „Radni logor Jasenovac”, u kojoj se tvrdi da su se Jevreji tu sklanjali od nacista i da u Jasenovcu uopšte nije bilo masovnog ubijanja.

Zato nije čudno što je baš u danu kad je Danijel Bezuk uzeo „pravdu u svoje ruke” stigla i vest da je Hrvatski svetski kongres podneo krivičnu prijavu protiv Dane Budisavljević, tvrdeći da je u svom filmu „Dnevnik Diane Budisavljević” prikazala niz neistina i laži, jer su po njihovom mišljenju ustaše, a ne ova heroina, spasavale kozaračku decu iz Jasenovca.

Plenković: Milanović je inspirator napada na mene

Premijer Andrej Plenković je juče u Briselu optužio predsednika Zorana Milanovića da je inspirator napada koje sada trpi od hrvatske desnice. Plenković je rekao da je Milanović posejao „seme mržnje” prema njemu još 2016. u političkoj utakmici HDZ – SDP. „Da budem sasvim eksplicitan, da ne bih njega slučajno zaboravio. On (Milanović) je taj. On je taj koji je krenuo sa etiketama, diskreditacijama, napadima koje je kasnije preuzela krajnja desnica i to doživela kao neke činjenice”, kazao je premijer, preneo je hrvatski portal „Telegram”.

Plenković tvrdi da je to neprijateljstvo, koje je prema njemu pokrenuo Milanović, „završilo napadom u kojem je na Markovom trgu u ponedeljak ranjen policajac”.

„Svu tu mržnju i blato su bacali po meni četiri godine. Da bi to na kraju eskaliralo ovim pokušajem teškog ubistva, a po meni puno više od toga, u ponedeljak”, kazao je premijer.