Usporeni presretači

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 23. juna – U razvoju globalne strategije Amerikanci su došli do prilično neobične tačke – da i sami ospore deo sopstvenog vojnog projekta. Utvrdili su, naime, da nisu dobro istestirali projektile – presretače, kao deo raketnog „štita”, predviđenog za kompletiranje 2013. u srednjoj Evropi, pa će morati dodatno da ih isprobaju, a što može da odloži ostvarenje poduhvata koji im je već znatno iskomplikovao odnose s Rusijom.

Kako je bilo mogućno da najmoćnija oružana sila ponudi nedovoljno proverenu eksplozivnu napravu za interkontinentalno nadmetanje – pitanje je koje zasad dobija odgovor po šemi „i to se događa”. AP danas ekskluzivno otkriva detalje tog preokreta do koga se, proizlazi, došlo unutrašnjim preispitivanjem procesa proizvodnje, koji je „zaostao” za bombastičnim najavama administracije Džordža Buša.

Preispitivanje je, po uvidu AP u dokumente, počelo još prošlog oktobra, ali u dubokoj tajnosti, a na osnovu nalaza Pentagonovih stručnjaka dostavljenih zakonodavcima. Izvršna vlast je prvo osporila taj izveštaj i uveravala da je antiraketni sistem spreman za upotrebu. Posle istrajnih primedbi republikanskoj Beloj kući opozicione, demokratske parlamentarne većine, ministarstvo odbrane je odlučilo da izvede još tri testa, što je postupak koji može da potraje godinama. „Naši zahtevi su zdravorazumski – važno je znati da li sistem funkcioniše pre nego što ga instaliramo”, obrazložio je šef senatskog Komiteta za oružane snage, demokrata Karl Levin. Nadležni „raketaši” su se složili da izvedu još tri probe, s nadom da će to izvesti do kraja 2010, ali njihov portparol Rik Lener kaže da je taj rok „ambiciozan” pošto je „potrebno mnogo vremena za projektovanje, testiranje i analiziranje”.

Do objavljivanja mogućnog usporavanja postavljenja presretača došlo je u vreme sporenja s Poljskom (u Češkoj se postavljaju odgovarajući radari) koja traži i dodatnu vojnu pomoć. Ujedno je do maksimuma narastao spor Vašingtona s Moskvom koja ne prihvata američko obrazloženje da se ovdašnji „štit” postavlja kao brana eventualnom raketnom napadu iz Irana, već ga smatra uperenim protiv njenih strateških postrojenja.

Raketni spor je, uz neslaganja oko statusa Kosova i širenja NATO-a, sveo američko-ruske odnose na nivo najniži posle hladnog rata. Pre tri dana je ovde preneta izjava šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova u kojoj je ocenio da je sadašnji stepen poverenja između dve sile čak „niži nego u vreme hladnog rata” i da Vašington „treba da odloži najavljeno postavljenje raketne odbrane u Evropi”.

Procenjuje se da bi odlaganje ili „kašnjenje” antiraketnog štita bilo još jedan neuspeh Bušove spoljne politike koja je taj projekat promovisala kao jedan od svojih prioriteta u borbi protiv „otpadničkih država” za kakvu ovde važi Iran. Plan će, očigledno, sačekati odluku novog šefa države, koji treba da stupi na dužnost krajem sledećeg januara. Favoriti za to mesto su republikanac Džon Mekejn i demokrata Barak Obama: prvi „snažno podržava” pomenuti projekat, dok je drugi u tom pogledu „prilično skeptičan”.

U međuvremenu se, dodaje AP, ispostavilo i da raketni sistemi Amerike i njoj savezničke Evrope – nisu dovoljno usklađeni. Kao, reklo bi se, ni drugi važni elementi raketnog „štita”.

M. Pantelić   

-------------------------------------------------------------  

Mekejn bi duplirao nuklearne reaktore

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 23. juna – Amerikanci su uspaničeni zbog poskupljenja energenata, a republikanski predsednički kandidat Džon Mekejn nastoji da ih uveri da postoji olakšanje u – atomskom obliku. Predložio je, tako, da se u budućnosti gotovo duplira broj nuklearnih reaktora, sa sadašnja 104 na 204, s tim da se 45 izgradi do 2030. godine. Izgradnji nuklearki za proizvodnju električne energije se, kaže, protive samo „oni koji umišljaju da će se energetski problemi SAD rešiti sami od sebe”. Tako on, ujedno, zamišlja smanjivanje zagađivanja atmosfere gasovima…

Njegov rival demokrata Barak Obama prebacuje mu da nema dovoljno u vidu opasnosti po okolinu i problem globalnog zagrevanja…

M. P.