Milijarda evra za hercegnovski "Lungo Mare"

Herceg Novi – Lokalna uprava i odbornici gradskog parlamenta u Herceg Novom zatečeni su, kako je gradonačelnik Dejan Mandić komentarisao, gotovo nestvarnom ponudom nekoliko stranih kompanija. Konzorcijum koji čine "Dojče banka", londonski "Diloit end Tuš", izraelska "Šafira" i još nekoliko stranih ulagača ponudili su da investicijom vrednijom od milijardu evra promene geografski izgled Herceg Novog, odnosno, njegovog banjskog dela –Celom dužinom plaža bi bila peščana i široka od 20 do 30 metara. Ovo znači više od 660.000 novih kvadrata površine obale.

– Priča za naše uslove deluje nestvarno, iako ima takvih primera graditeljstva u svetu. U razgovoru sa odbornicima i sugrađanima saznao sam da bi možda za grad takvo rešenje bilo prihvatljivo i da je interesantno da se bar u obliku makete, koju su mogući ulagači doneli, pokaže građanima, rekao je juče novinarima hercegnovski gradonačelnik Dejan Mandić.

Maketa koja je već nekoliko dana izložena u sali za skupštinska zasedanja pokazuje samo da se projekat zove "Lungo Mare" i da je projektant IMK Inženjering. Na njoj se može izbrojati 35 novih hotela na produženoj obali, a gradila bi se i treća zgrada Instituta "Igalo". Svaki hotel ima ucrtan bazen, a na oblicima koji ih predstavljaju ispisano je "Šeraton", "Holidej In", "Tai", "Park Plaža", "Hajat", "Bristol", "River bank", "Splendid", "Akor" "MGM Miraž". Naspram obale Igala, na ulazu u zaliv između Luštice i rta Kobila, planirano je takozvano mrtvo mulo, namenjeno pristajanju jahti, ali sa glavnim ciljem da spreči eroziju plaža.

– Radovi bi trajali sigurno čitavu deceniju, a predlagači, koji su u dva maha bili kod mene, kažu da na tom delu obale život u sezoni ne bi zamro jer bi se radilo fazno. Dvesta metara nove obale u dubinu i nova plaža znače geografske promene. Radi se o kapacitetima sa 10.000 do 15.000 novih hotelskih kreveta i isto toliko novih radnih mesta. Kažu, biće to drugi Monako. Projekat je toliko obiman da smo rezervisani i za početak nam je cilj da se sa njim upozna javnost, država i JP Morsko dobro, rekao je Mandić, dodajući da predlagači i mogući investitori, koji su "delovali veoma ozbiljno" ipak nisu izložili konkretno rešenje za banju Igalo. Gradnjom i nasipanjem bi se, naime, možda potpuno uništilo igalsko blato u moru, iako ponuđači tvrde, prenosi Mandić, da bi ovo pitanje rešili.

Strani investitori gradili bi i infrastrukturu, puteve, kao i tunel od Nemile, naselja na ulazu u Herceg Novi do Njivica, kako se ne bi prolazilo gradskim saobraćajnicama. Studiju ekonomske izvodljivosti za projekat "Lungo Mare" radila je britanska kompanija "Dilojt end Tuš".

– Da bi se o ovome razgovaralo najvažniji je uslov očuvanje biodiverziteta, mora kakvo je sada, poručio je Mandić.