Iran ne želi atomsku bombu

INTERVJU
Nije lako razgovarati sa ambasadorom Irana i stalnim predstavnikom pri Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju IAEA u Beču, Ali Asghar Soltaniehom. Jer, ambasador Soltanieh je danas najznačajniji iranski nuklearni fizičar, Iranci nemaju boljeg stručnjaka u toj oblasti od njega. Bio je godinama na čelu iranskih nuklearnih istraživanja, sada je i  diplomata sa velikim iskustvom u pregovorima oko iranskog nuklearnog programa. Pre sadašnje pozicije u Beču, ambasador Soltanieh je bio vođa iranskog tima za pratnju stručnjaka i inspektora IAEA. Dakle, kombinacija vrhunskog nuklearnog fizičara i diplomate, koji vrlo elokventnim nastupom, pažljivim slušanjem i šarmantnim osmehom,  pokušava da sagovornika ubedi da Teheran ne radi na programu nuklearnog oružja.

Ekselencijo, nuklearni program Irana je sa stanovišta SAD vrlo sporan. Vašu zemlju optužuju da radi na proizvodnji atomske bombe i da imate više od 3.000 centrifuga za obogaćivanje uranijuma.

– Imamo više od 3.000 tih centrifuga, ali imamo i stalne inspekcije IAEA. U poslednja tri meseca imali smo 14 inspekcija u postrojenjima gde su te centrifuge i svaki put kada oni odluče da nenajavljeno obiđu neki objekat koji je njima interesantan moraju da se nama najave samo dva sata pre dolaska.

Zar te inspekcije niste suspendovali?

– Ne, iako su zapadni mediji pisali o tome, mi ni jednog trenutka nismo zabranili inspektorima IAEA da obilaze mesta koja žele. Zapravo, inspektori IAEA mogu da posete Isfahan ili Bušner, pa da onda odmah odu u Natanc. Mogu da idu gde god požele i to je politika naše vlade, koja je u poslednjih šest meseci usvojila i dva dokumenta koja sadrže pravne obaveze Irana oko nuklearnih postrojenja.

Pa dobro, zašto ste onda nuklearni objekat u Natancu locirali duboko ispod zemlje?

– Grešite, Natanc nije ispod zemlje.

Nije ceo objekat, ali najvažniji deo jeste.

– Ma pustite vi američke podatke, lepo dođite u Iran, vodićemo vas u Natanc i sami se uverite. Ugostili smo prošle godine više od 100 zapadnih novinara, bila je i Kristijan Amanpur, lično sam ih vodio po svim tim nuklearnim postrojenjima koje su oni hteli da vide, ali skoro ništa od toga oni nisu objavili u svojim medijima. Mi smo potpuno transparentni, zapadni mediji to jednostavno prećutkuju. Strašno, jer kada se setimo da je napad na Irak takođe krenuo zbog optužbi da Irak ima atomsko oružje. Pa, posle svega što se dogodilo u Iraku ništa od tog tajnog oružja nije pronađeno. Vidite, kada je Iran u pitanju imali su primedbe na 27 vojnih objekata u mojoj zemlji. Međunarodni inspektori su na licu mesta uzeli 240 različitih uzoraka i nikakve tragove nedozvoljene aktivnosti Irana nisu našli. I izveštaj gospodina Baradeja govori da ništa nije pronađeno što bi potkrepilo optužbe da Iran ima vojni nuklearni program.

Dobro, i sami znate da Irak nije napadnut zato što se sumnjalo da ima atomsko oružje, već zato što se dobro znalo da ga nema. No, Iran razvija balističke rakete, recimo projektil „šahab-3” dometa 950 milja. Šta će vam takva raketa, sa takvim dometom, ako nema nuklearnu bojevu glavu?

– Da ja vas nešto pitam, da li postoje neke međunarodne konvencije koje zabranjuju proizvodnju takvih raketa?

Ne postoje, naravno, ja ne ulazim u vaše pravo da pravite te rakete, moja je primedba da nema logike praviti takav projektil radi nošenja samo klasične bojeve glave.

– Proizvodnja takvih raketa je uobičajena stvar za odbranu neke države. Kada je reč o atomskim bojevim glavama, zar vi mislite da mi možemo da pariramo Amerikancima, koji imaju više od 7.000 nuklearnih bojevih glava. Kada bi Iran imao samo jednu nuklearnu bojevu glavu, a to je recimo materijal sa kojim sada raspolažemo, time bi automatski potpisao svoje uništenje. To bi bila strateška greška.

Pa, kada znaju da imate jednu atomsku bojevu glavu, onda sumnjaju da su na lageru još najmanje dve. A to je već nešto.

– Ne, ne, mi smo sada sila sa kojom Amerikanci moraju da pregovaraju. Ali ne zbog naših bombi kojih nema, već zbog podrške miliona ljudi širom sveta koji su na strani Irana i istine. Amerikanci se toga najviše plaše, jer svet je uvideo nedela koja čine Amerikanci.

Nisam baš siguran u vaše teze.

– Znate, i naša vera zabranjuje korišćenje oružja za masovno uništavanje. Setite se iračko–iranskog rata, mi nikada nismo upotrebili hemijsko oružje, a bili smo napadnuti od strane Iraka.

Hoćete da kažete da je nuklearni program Irana isključivo civilni?

– Da, vrlo jasno kažem da je nuklearni program Irana isključivo u civilne svrhe, radi proizvodnje električne energije, radi primene u medicini, u poljoprivredi. Znate, kada imate centrifuge koje imaju 1.000 obrtaja u sekundi, onda imate i nano tehnologiju. To je mnogo bitnije od atomske bombe.

Iran optužuju i za nuklearnu saradnju sa Severnom Korejom?

– Nuklearni program Irana je potpuno drugačiji od onog u Severnoj Koreji. Naše centrifuge rade na obogaćivanju uranijuma, a Severna Koreja radi sa plutonijumom. Ne možete povećati stepen čistoće uranijuma preko noći. Dakle, mi ne želimo atomsku bombu, jer želimo mir i prosperitet. Naša snaga je u našem narodnom jedinstvu, našoj ekonomiji i našoj geografiji. I imamo podršku većine zemalja u svetu.