Kako su kartografi „izdali” manastir

O tome koliko teški mogu biti međunacionalni i teritorijalni sukobi svedoči gruzijsko-azerbejdžanski spor oko dela teritorije uz samu granicu, na kojem se nalazi i drevni hrišćanski manastir. Ako slede i neki izbori, a u Gruziji su juče

održani parlamentarni, onda razgraničenje između dve države može da postane vruće predizborno pitanje. U zemlji koja ima dve otcepljene teritorije, Abhaziju i Južnu Osetiju, i još živo sećanje na petodnevni rat sa Rusijom 2008. godine – i dalje se bore proruske i prozapadne političke snage, pa se i ovi izbori smatraju jednim od presudnih.

Dok nevladine organizacije koje finansira Zapad tvrde da je ponovo oživljeni spor politički motivisan, vlada je kategorična u stavu da je u pitanju izdaja države, a ne nekakav „kartografski incident”, zbog kojeg su uhapšena dva člana Komisije za razgraničenje. U pozadini ovog slučaja svakako su dve stranke koje se smenjuju na vlasti, trenutno vladajući Gruzijski san, na čijem je čelu milijarder i bivši premijer Bidžina Ivanišvili, i opozicioni Ujedinjeni nacionalni pokret bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija. Tako se dogodilo da su početkom oktobra uhapšena dva bivša člana vladine komisije za demarkaciju granice, koja zapravo nije do kraja utvrđena u poslednjih sto godina. Gruzijski ministar odbrane Irakli Garibašvili je izjavio da je u slučaju uhapšenih „kartografa” u pitanju izdaja, a predstavnike nekada vladajuće, a sada opozicione stranke Ujedinjeni nacionalni pokret nazvao je izdajnicima jer su, kako je rekao, pokušali da deo gruzijske teritorije predaju Azerbejdžanu. Na toj spornoj teritoriji nalazi se i deo koji pripada manastiru iz šestog veka, usečenom u stene u blizini gruzijsko-azerbejdžanske granice. Tvrdi se da je manastir osnovao Sveti David Garedželi, monah koji je iz Mesopotamije došao u Gruziju kako bi ojačao hrišćanstvo. Spor oko zemljišta koje pripada manastiru nije mogao biti rešen, a Baku je odbio ponudu Gruzije za razmenu za drugi deo teritorije kojim bi bio nadomešten manastirski kompleks, tvrdeći da planine u ovom delu granice imaju strateški značaj.

Početkom oktobra, pod optužbom za kršenje teritorijalnog integriteta, uhapšeni su Iverija Melašvili i Natalija Ilijčova, kojima, kako je preneo Radio Slobodna Evropa, preti zatvorska kazna od 10 do 15 godina. U optužnici se navodi da su optuženi, kao bivši članovi Komisije za razgraničenje i demarkaciju pri Ministarstvu spoljnih poslova, koristili pogrešnu geografsku kartu s namerom da otuđe deo teritorije Gruzije.

Tužilaštvo tvrdi da su dvoje službenika, od kojih je Melašvili član komisije 25 godina, od njenog osnivanja, i vođa ekspertskog tima, u pregovorima s azerbejdžanskom stranom koristili kartu iz perioda od 1970. do 1980. godine, prema kojoj bi Azerbejdžanu bilo predato 3.500 hektara gruzijskog zemljišta i deo manastirskog imanja. Pritom je Natalija Ilijčova osumnjičena da je sakrila „pravu” kartu – onu iz perioda od 1936. do 1938. godine, koja se, kako se navodi, podudara s istorijskim granicama Gruzije.

Navodno je Ilijčova sakrila original karte, a komisija je imala samo kopiju, koja nije mogla da bude tretirana kao punovažan dokument. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, sada osumnjičeni Melašvili je rekao da su on i drugi članovi komisije znali za kartu iz 1938, ali je nisu koristili, jer sadrži znatne tehničke nedostatke. Granice uspostavljene 1921–1922. između Gruzije i Azerbejdžana kasnije su pomerane, a 1945. je usledio novi sporazum, za koji Gruzija smatra da je išao njoj na štetu, ali ga nije ratifikovala azerbejdžanska strana, pa nije ni prihvaćen. Tako je poslednji bilateralni sporazum o granici koji su potvrdile obe strane postignut u februaru 1938, a priložena je i karta, čime je ona postala deo pravnog sporazuma.

Nesvakidašnji kartografski slučaj ima još zapleta, a reč je o poreklu karte i načinu na koji je do nje došlo Ministarstvo odbrane, a potom i tužilaštvo. Neki mediji tvrde da je kartu nabavio biznismen David Kidašeli, i to od pripadnika ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Ova verzija se uklapa u Sakašvilijevu ocenu da je u pitanju „jeftina ruska specijalna operacija”. Druga verzija u medijima se poziva na svedočenje Melašvilija da su on i Natalija Ilijčova 2010. saznali da se karta iz 1938. čuva u arhivu u Jermeniji, pa su otišli tamo i prvo dobili kopiju, a potom, preko ambasade, i skeniranu verziju ove karte u boji. Treća verzija navodi svedočenje Ilijčove da je kartu dobila otprilike 2000. godine, i to od jednog službenika koji je kartu čuvao u sefu.

Komisija se 1996. i 2005–2007. dogovorila o 303 kilometra granice, ali prostor u blizini manastirskog kompleksa nije među utvrđenim delovima tog područja. Konfuziju je uvećala i razmera geografske karate. Melašvili tvrdi da postoje velike razlike u razmeri 1:500.000 u odnosu na 1:200.000 i da su se u prvoj pojavile grafičke greške i deformacije terena.