Crvena munja nad Poljskom

Ni doba korone u mnogim zemljama nije zaustavilo masovna okupljanja i proteste izazvanih starim i nerešenim društvenim i političkim pitanjima. Uprkos zabrani okupljanja, stotine hiljada Poljakinja i Poljaka danima protestuje protiv odluke Ustavnog suda od 22. oktobra po kojoj je abortus u slučaju nepravilno razvijenog fetusa neustavan. U međuvremenu poljska vlada odložila je sprovođenje presude. Ostalo je, međutim, pitanje – kako je moguće da se u zemlji članici Evropske unije, u 21. veku, i u jeku epidemije, na dnevni red stavlja pooštravanje zakona koji već spada među najrestriktivnije u Evropi?

Za poznavaoce prilika sled događaja je očekivan. I 2015. i 2016. godine bilo je pokušaja da se takva pravna promena uvede, ali su oni bezuspešno okončani. Još 2007. godine Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu protiv Poljske jer su državni organi zabranili abortus trudnici koja je bila zdravstveno ugrožena. Duga je istorija nastojanja da se drastično suzi okvir reproduktivnih prava žena u toj zemlji. Jednako je duga i istorija protesta za prava žena u Poljskoj. Ovih dana, ipak, na sceni su najmasovniji i najistrajniji protesti. Naravno, nije Poljska jedina država koja bije ovu bitku, ali je trenutno u fokusu zbog najnovijih dešavanja i služi kao podsetnik da stečena prava (nažalost) moraju iznova i iznova da se brane.

Istraživanja rađena u Poljskoj pokazuju dva naizgled oprečna rezultata: većina načelno ne podržava abortus, a u isto vreme većina smatra i da nisu smele da se dogode ustavne promene koje se odnose na prekid trudnoće. Poljska je podeljeno društvo kada je reč o odnosu liberalnih i konzervativnih struja mišljenja, a istrajnost vladajućih elita da ovu odluku sprovede u delo, kao i snaga i upornost protesta da tome stane na put, jasno govore o tome koliko su brazde koje razdvajaju dva pola duboke i nepremostive.

Protivnici ustavnih promena ukazuju na (barem) dve važne posledice uvođenja novih odredbi. Prvo i najvažnije, suštinski se suspenduju osnovna  prava žena da same donose odluke u vezi sa sopstvenim telom (otud parole o tome da je na delu otvoren rat protiv žena). Druga posledica (koja proizilazi iz prve) je činjenica da ovakva odluka neće sprečiti abortuse već će ih, ili izmestiti u druge zemlje (važi za one koje mogu da finansiraju tzv. abortus turizam), ili će ih odvesti u ilegalne zone (što je češći slučaj i odnosi se na one žene koje nemaju novac da odu u drugu državu). Kako će se stvari konačno rasplesti još nije poznato, ali izvesno je da ni jedna ni druga strana, dugoročno, neće odustati od svog stava. No, za sada možemo reći da su protesti uspeli jer nova odredba nije stupila na snagu.

Potpredsednik poljske vlade i lider vladajuće stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski smatra da oni koji protestuju napadaju poredak, naciju i (katoličku) crkvu, i poziva se i na kršenje epidemioloških propisa i ugrožavanje zdravstvene bezbednosti. U isto vreme na ulicama Varšave i drugih gradova sevaju crvene munje iscrtane na licima, pesnicama, majicama, zastavama i transparentima. Munja crvene boje je simbol ove kontrakampanje koja se iz realnog prostora preselila i u virtuelni, pa mnogi ljudi širom sveta (i u Srbiji naravno) na društvenim mrežama šalju poruke solidarnosti Poljakinjama.

Još jedan motiv primetan je na slikama koje stižu iz Poljske. To su fotografije žena obučenih u crveno-bele kostime iz planetarno popularne knjige i serije „Sluškinjina priča”. Distopijska tragedija o izmišljenoj republici Gilead u kojoj su žene svedene na nivo „hodajućih materica”, služe samo za biološku reprodukciju i nemaju nikakva druga prava, oživljena je u vizuelnim motivima sa ulica poljskih gradova. Uzimajući u obzir globalni kontekst koji zbog surove pandemije sve više dobija obrise distopijskih scenarija opustošenih gradova i prepunih bolnica, strašno je da žene u Poljskoj moraju da proživljavaju još jednu dramu čije će se posledice po dostojanstvo, integritet, psihičko i fizičko zdravlje osećati i mnogo nakon što se zavesa spusti na predstavu koju, u ovom trenutku, režira globalni reditelj, virus kovid 19.

Docentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu