Da li će žena komandovati američkom vojskom

VAŠINGTON - Očekuje se da će novoizabrani predsednik Džo Bajden preduzeti istorijski korak i po prvi put odabrati ženu koja će biti na čelu Pentagona, probijajući jednu od retkih preostalih barijera za žene u vladi, piše AP.

Kako navodi agencija, američki zvaničnici i upućene ličnosti smatraju Mišel Flurenoj, politički umerenu veteranka Pentagona, vrhunskim izborom za tu funkciju.

Viđena kao „stabilna ruka koja favorizuje snažnu vojnu saradnju u inostranstvu”, Flurenoj (59) je više puta služila u Pentagonu, počev od 1990-ih, a njeni umereni stavovi verovatno bi obezbedili široku dvostranačku podršku za položaj koji zahteva potvrdu Senata, piše agencija.

Prethodnih 28 muškaraca koji su bili na toj poziciji od 1947. godine, uključujući trojicu koji su bili u Trampovoj administraciji, bili su vojni veterani. Flurenoj nije služila vojsku.

Poput svojih prethodnika, Flurenoj na Kinu gleda kao na najznačajniji dugoročni izazov američkoj prevlasti na svetskoj sceni.

U julu je rekla da Sjedinjene Države gube svoju vojnotehnološku prednost nad ključnim konkurentima poput Kine i da preokret ovog trenda mora biti glavni prioritet Pentagona.

Ona je, međutim, takođe protiv napuštanja Bliskog Istoka i umesto toga zalaže se za „skromniji nivo kontinuiranog prisustva” tamo. Kao primer, podržala je ograničenu ulogu u Avganistanu koja se više fokusira na suprotstavljanje terorizmu, a manje na obnovu zemlje.

Tramp je insistirao na potpunom povlačenju trupa iz Avganistana do kraja godine, ali za sada Pentagon nema naređenje da to učini.

U vezi sa Severnom Korejom, rekla je na oktobarskom internet forumu da, iako nuklearno razoružanje treba da ostane krajnji cilj, njoj je „teško da zamisli”` kako se Kim Džong Un slaže da se odrekne svog nuklearnog oružja, koje smatra „kartom preživljavanja” svog režima, prenosi Tanjug.

U vezi s Iranom, Flurenoj se založila za revidirani pristup odvraćanja Islamske republike prekidajući poznati obrazac slanja više američkih snaga u Persijski zaliv kao odgovor na iranske provokacije, kao što je to učinila Trampova administracija u maju 2019. godine nakon, kako je nazvala, verodostojnih pretnji interesa SAD u regionu.