Tek svaka osma Romkinja ima zaposlenje

Veliki broj romskih devojčica prestaje s obrazovanjem u sedmom ili osmom razredu osnovne škole, polovina njih stupi u brak pre punoletstva i potpuno se posveti porodici i gajenju dece, a ako uopšte stignu do tržišta rada, najčešće obavljaju najniže plaćene poslove i primaju minimalnu zaradu. Poslednji podaci o zaposlenosti Romkinja, izvedeni iz istraživanja agencije Ujedinjenih nacija za prava žena (UNWOMEN) govore da stopa zaposlenosti Romkinja iznosi svega 12 odsto, što znači da tek svaka osma žena u romskoj populaciji ima posao. Podatak da je skoro dve trećine Romkinja radno neaktivno – niti ima posao, niti ga traži, govori o njihovoj velikoj obeshrabrenosti u traženju posla, a brojke Nacionalne službe za zapošljavanje svedoče da se na birou nalazi svega 13.000 Romkinja. Drugim rečima, one čine manje od jednog procenta osoba koje se nalaze na birou za zapošljavanje. Kada se uključe na tržište rada, verovatnoća da će naći posao iznosi svega pedeset odsto, svedoči iskustvo zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Sve su to razlozi zbog kojih je Romski ženski centar „Bibija” počeo sa realizacijom projekta pod nazivom „Ekonomsko osnaživanje Romkinja: unapređenje kapaciteta za zapošljavanje i samozapošnjavanje”, u saradnji sa organizacijama civilnog društva „Rosa” iz Leskovca i „Most 014” iz Valjeva. Projekat, koji se realizuje uz savetodavnu i finansijsku podršku Nemačke organizacije za razvojnu saradnju GIZ, i u saradnji sa kabinetom predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović, traje od septembra do marta sledeće godine, a u njega će biti uključeno 400 žena i sto muškaraca iz romskih naselja. Cilj projekta je da oko 40 Romkinja i deset Roma iz ovih gradova dobiju podršku za sticanje novih znanja i veština neophodnih za učešće na tržištu rada.

„Najveći broj Romkinja rano izlazi iz obrazovnog procesa i na taj način ostaje u začaranom krugu siromaštva i socijalne isključenosti. Podaci iz najnovijeg istraživanja Unicefa o višestrukim pokazateljima položaja žena i dece u Srbiji govore da je svaka treća romska tinejdžerka, starosti od 15 do 19 godina, trenutno trudna ili je već rodila, a svega trećina romske dece ide u srednju školu. Zbog siromaštva, nedostatka socijalnih veština i neobrazovanja, najveći broj Romkinja ostaje daleko od tržišta rada ili je angažovan u sivoj ekonomiji. Mi već 21 godinu radimo na osnaživanju romskih devojčica i njihovih majki da se suprotstave tradiciji. Nažalost, veliki broj majki smatra da devojčice po završetku osnovne škole treba da ostanu kod kuće i pomažu u domaćinstvu, dok ne osnuju sopstvenu porodicu”, ističe Slavica Vasić, predsednica ženskog romskog centra „Bibija”.

Naša sagovornica podseća da su Romkinje jedna od najranjivijih društvenih grupa i najčešće su žrtve dvostruke ili višestruke diskriminacije, a ekonomska zavisnost od muža čini ih čestim žrtvama nasilja. Zbog toga je, dodaje Slavica Vasić, važno da dođu do svog dinara, jer je ekonomska nezavisnost preduslov svih ostalih životnih nezavisnosti.

„U ovoj fazi projekta fokusiramo se na informisanje Romkinja u romskim naseljima, starih između 25 i 40 godina, o tome kakva je situacija na tržištu rada, koja zanimanja su atraktivna poslodavcima i koju vrstu usluga mogu da dobiju od Nacionalne službe za zapošljavanje. Sledeća faza je obuka za zanimanja kao što su frizer, pedikir i manikir, jer ove usluge mogu da pružaju i u svom domu. Paralelno sa postizanjem ovog cilja, radićemo na podsticanju aktivne saradnje između lokalnih nevladinih organizacija, udruženja žena, lokalnih samouprava, privatnog sektora i filijala Nacionalne službe za zapošljavanje”, zaključuje Slavica Vasić.

Specijalni savetnik predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Nenad Ivanišević ističe da je zapošljavanje Roma i Romkinja jedan od ozbiljnih izazova koji je pred nama i dodaje da je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u programe dodatnog obrazovanja i obuka tokom 2018. i 2019. godine, bilo uključeno preko 800 Roma godišnje, od kojih su više od polovine žene. Tokom te dve godine u mere za razvoj preduzetništva i programe zapošljavanja uključeno je preko hiljadu Roma godišnje, od kojih je 400 žena.