Bela kuća neće bežati od vojnih intervencija

Intervencionizam se vraća u Belu kuću na velika vrata. Džo Bajden je za državnog sekretara izabrao čoveka koji je zagovarao i osmišljavao američke vojne akcije od Bosne i Srbije, preko Libije i Sirije, do Iraka.

Iako će izabrani američki predsednik danas početi da saopštava imena ministara, Entoni Blinken (58) je već predstavljen kao  novi šef američke diplomatije. Blinken je radio u vladi Bila Klintona, između ostalog i na strategiji prema ratu u BiH i na Kosovu. U vladi Baraka Obame bio je zamenik državnog sekretara i savetnika za nacionalnu bezbednost, zalažući se za vojnu intervenciju u Libiji i Siriji, kao i u Iraku protiv Islamske države. Kako je otkrivao u izjavama za medije, mislio je da je Obamin odgovor u Siriji bio slab i da je trebalo da Amerika pošalje daleko više trupa iz humanitarnih razloga. Veruje u američku izuzetnost, u Ameriku kao moralni kompas, neizostavnu silu koja daje primer drugima, preuzima lidersku poziciju u svetu i interveniše zarad odbrane ljudskih prava.

Pojedini američki mediji ističu da je na Blinkena uticala i njegova porodična priča, jer potiče iz jevrejske porodice, a očuh mu je preživeo Holokaust. Smatra da SAD moraju da podržavaju Izrael bezuslovno, pa i bez obzira na politiku tamošnje vlade prema Palestincima.

Blinken je završio srednju školu u Parizu, studirao je na Harvardu i Univerzitetu Kolumbija, radio kao advokat, kratko i kao novinar, a svira i gitaru u svom bendu. Kao spoljnopolitički savetnik u Bajdenovoj kampanji, zagovarao je ideju da SAD treba ponovo da se pridruže iranskom nuklearnom sporazumu, koji je i sam pisao dok je radio za Obamu, i obnove odnose sa saveznicima, uzdrmane za vreme Donalda Trampa. Očekuje se da će novi ministar spoljnih poslova vratiti Ameriku u Svetsku zdravstvenu organizaciju i Pariski sporazum o klimatskim promenama, iz kojih se povukla Trampova administracija, kao i da će daleko više uključiti SAD u globalna zbivanja nego što je sada slučaj. Izjavio je da će probati da ubedi američke partnere da se zajednički suprotstave Kini na polju trgovine i tehnologije, što dokazuje da Peking ostaje u žiži interesovanja spoljne politike Vašingtona i posle Trampovog odlaska. Blinken je tražio da se Kremlj oštro kazni zbog mešanja u američke izbore 2016, ali je kasnije objasnio i da bi s predsednikom Vladimirom Putinom verovatno mogao da se dogovori da se udruženo suprotstave kineskom jačanju. Najavio je i da će produžiti „Novi Start”, sporazum koji je Ameriku i Rusiju obavezivao da ograniče nuklearni arsenal, a koji ističe sledećeg februara. Sadašnja vlada u Vašingtonu prvo je isticala da ne želi da produži ovaj sporazum niti da pristane na drugi koji ne bi uključivao i Kinu, ali je na kraju ipak s Moskvom započela pregovore o zameni za „Novi Start”.

Posle Trampovog dolaska na vlast, Blinken je osnovao konsalting firmu s dotadašnjom koleginicom iz Obamine vlade Mišel Flornoj, za koju mediji pišu da bi mogla da u Bajdenovoj administraciji postane prva američka ministarka odbrane. I dok to još nije potvrđeno, informativni sajt „Aksios” piše da je izvesno da će nova američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama biti Linda Tomas Grinfild (68). Ona je 35 godina u diplomatiji, bila je ambasadorka u Liberiji i kreirala je politiku Stejt departmenta prema Africi. Penzionisala se posle Obaminog odlaska i počela da radi za firmu nekadašnje državne sekretarke Madlen Olbrajt. Kao Afroamerikanka, uklapa se u Bajdenovo obećanje da će u vladu uvesti žene i pripadnike manjina.

Rojters javlja i da se za treću visoku funkciju, savetnika za nacionalnu bezbednost, sigurno zna da odlazi Džejku Salivanu (44), koji je radio za Hilari Klinton dok je bila ministarka spoljnih poslova. Salivan će biti najmlađa osoba još od administracije Dvajta Ajzenhauera koja dolazi na najviše mesto u Zapadnom krilu kad je reč o spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima. Tramp je imao dosta problema sa ovom pozicijom, pa je za četiri godine promenio četiri savetnika za nacionalnu bezbednost.