Nova upozorenja Evropske unije Turskoj

Istanbul – Odnosi Evropske unije i Turske naći će se na prekretnici ukoliko Ankara ne prestane da krši međunarodno pravo u istočnom Mediteranu, upozoravaju u Briselu. Problemi koji opterećuju međusobnu saradnju biće, kako se najavljuje, na dnevnom redu dvodnevnog samita EU koji počinje desetog decembra.

„Jednostrani potezi Ankare u istočnom Mediteranu pojačavaju tenzije u regionu i u suprotnosti su sa stavovima Evropske unije. Vreme je da Ankara shvati da se takvim ponašanjem udaljava od Brisela”, izjavio je šef diplomatije Evropske unije Đuzep Borelj i naglasio da je EU solidarna sa Grčkom i Republikom Kipar u sporu oko razgraničenja ekonomskih zona u vodama Sredozemnog mora ispod kojih su otkrivena ogromna nalazišta nafte i tečnog gasa.

Vreme ističe i približavamo se „prelomnom trenutku” u našim odnosima s Turskom ukoliko ona ne promeni svoj stav, upozorava Ankaru visoki komesar EU za spoljne poslove. U Briselu su kao provokaciju doživeli nedavnu posetu predsednika Redžepa Tajipa Erdogana severnom Kipru, gde su tamošnji Turci proglasili nepriznatu državu. U nekadašnjem mondenskom grčkom letovalištu Varoša, u Famagusti, koje su Turci okupirali prilikom vojne intervencije 1974. godine, on je organizovao piknik i otvoreno se založio za stvaranje dve odvojene države na ostrvu – turske i grčke – naglasivši da je ideja o ponovnom ujedinjenju Kipra već mrtva. To je odmah naišlo na kritike u Atini, Nikoziji, Briselu i Njujorku jer je u suprotnosti s rezolucijama Ujedinjenih nacija o rešenju kiparskog problema. Pregovori koji se godinama vode pod pokroviteljstvom UN prekinuti su sredinom 2017. godine zbog nesporazuma oko povraćaja otete grčke imovine i demilitarizacije severa ostrva, gde Ankara stalno drži više od 30.000 vojnika i odbija da ih povuče.

U Turskoj očigledno ponovo oživljava stara ideja o stvaranju „Mavi vatan” (Plava otadžbina), odnosno o novom, kako to u Ankari kažu, pravednijem razgraničenju u vodama Egeja, odnosno istočnog Mediterana. Posle sto godina u Ankari dovode u pitanje Ugovor iz Lozane (1923) kojim je izvršeno razgraničenje između Grčke i Turske posle raspada osmanske imperije. Taj sporazum je potpisan jer Turska tada nije bila u stanju da se izbori za pravedno razgraničenje iako ima najdužu obalu u regionu i izlazi na četiri mora: Crno, Mramorno, Egejsko i Sredozemno.

U Ankari se zasad ne osvrću na upozorenja koja stižu iz Brisela i ove sedmice su odlučili da produže istraživanja u spornim vodama koja obavlja specijalni brod „Oruč reis”. U Atini kažu da u takvoj situaciji ne mogu da sednu za pregovarački sto s Turskom.

„Mi ćemo do samita EU sagledati dalji razvoj u istočnom Mediteranu, pa ćemo posle toga odlučivati o sankcijama”, ističu u Evropskoj uniji, u kojoj su dosad izbegavali da izazivaju Tursku, jednu od vodećih članica NATO-a na jugoistočnom krilu alijanse. Ne otkriva se koje mere će biti preduzete protiv Turske, dok mediji saznaju da će se na udaru naći pre svega lica koja učestvuju u ilegalnim podvodnim istraživanjima nafte i gasa u spornom regionu, kao i njihova imovina.

EU i Turska ne mogu da nađu zajednički jezik ni oko rešenja krize u Libiji, koja je duboko podeljena posle ubistva Muamera Gadafija. To potvrđuje najnoviji incident oko pretresa jednog turskog broda pošto se sumnja da Ankara ne poštuje dogovor u Ujedinjenim nacijama i ilegalno naoružava vladu u Tripoliju.

Predsednik Erdogan, odgovarajući na kritike koje stižu iz Brisela, istakao je da je „Turskoj mesto u Evropi”, ali zasad ne pokazuje spremnost da ustukne od svojih planova u istočnom Mediteranu. Po već uobičajenoj praksi, on prelazi u kontranapad.

„Mi očekujemo da EU ispuni svoja obećanja (oko prijema Turske u uniju i zajedničkog rešavanja migrantske krize), a ne da nas diskriminiše i da stvara neprijateljski stav prema našoj zemlji. Svaki problem se može rešiti diplomatskim putem i dijalogom”, uopšteno je izjavio on. Erdogan zasad ne pokazuje spremnost da preispita svoju „politiku” u novom prekrajanju pomorskih granica sa Grčkom i Republikom Kipar, koju Ankara još nije priznala iako je punopravni član EU i UN.

Turska je počela pristupne pregovore o ulasku u EU krajem 2005. godine, ali još nije odmakla od početka. Njenom prijemu se otvoreno protive Francuska, Nemačka i Republika Kipar, koja je stavila veto na više poglavlja pošto Ankara još nije priznala vladu u Nikoziji.