Nova vlada će demontirati Đukanovićev režim

Početkom tekuće godine Crna Gora je primila nebeski poklon u vidu čudesnih litija, koje su svojom masovnošću, dostojanstvenošću, ali pre svega sposobnošću da preobraze i oplemene svest i duše mnogih njihovih učesnika, kod slobodoljubivih građana probudile nadu u mogućnost političkih promena. Do pojave litijskog pokreta, postojala je neka vrsta aksiome, zasnovane na istorijatu autokratskih režima, kao i na višedecenijskom iskustvu domaće kleptokratije, koja se sastojala u nemogućnosti smene crnogorske diktatorske vlasti na izborima koje sama namešta i potkrada. Upravo je „duh litija” doveo u pitanje održivost takve, do tada neoborive teze i učinio da slobodoumni narod istinski poveruje u mogućnost nenasilne smene diktature.

Duh litija omogućio je izuzetnu izlaznost tokom izbornog dana, kao i svojevrsna „preumljenja” kod mnogih pojedinaca koji su do tada tradicionalno glasali za režim, a koji su u ovoj situaciji odlučili da nadvladaju strah ili da, umesto biranja dotadašnjeg puta koji im je određivalo debelo crevo, prvi put zakorače putem srca i duše. Dakle, nakon litijskog čuda usledilo je izborno: autokratski režim pao je na izborima koje potkrada bez kapi prolivene krvi! Takav veličanstven uspeh proizvod je trodecenijske težnje slobodoljubivih ljudi, od kojih mnogi više nisu među nama; on je rezultat svakodnevnog, konstantnog truda i žrtve prekaljenih opozicionara i antirežimskih boraca, najčešće „diskretnih heroja”, od kojih su neki prolazili duge periode režimske diskriminacije i torture. Taj rezultat je, dakle, iz glave, duše i srca cela naroda, i bilo bi nepravedno u tom uspehu bilo koga posebno izdvajati, osim mitropolita Amfilohija, prvog predstavnika pravoslavlja u Crnoj Gori, koji je pre odlaska u carstvo nebesko, i nakon svih svojih neizmernih zaostavština, uspeo da se ovenča i takvim podvigom.

Imajući u vidu rečeno, moglo bi se reći da formiranje nove vlasti predstavlja društveni prioritet i ni pod kojim uslovima ne sme biti dovedeno u pitanje. Preveliki je ulog u pitanju i niko nema pravo da se kocka sa značajem i suštinom istorijske izborne pobede. Građani koji su glasali za promene s pravom iskazuju zabrinutost zbog činjenice da izvršna vlast još nije formirana i da se u iscrpljujućim, često i mučnim pregovorima između mandatara i političkih partija izgubilo previše vremena. No, i ovaj tekst može poslužiti svrsi da te građane, makar delom, umiri: vlada će, sasvim je izvesno, biti izglasana u parlamentu 2. decembra, i ne postoje ni minimalne naznake da bi u takvom procesu moglo biti bilo kakvih iznenađenja.

Samo izglasavanje nove vlade jeste neophodan uslov za demokratizaciju društva, ali ne i dovoljan. Kako bi prva demokratska vlast u Crnoj Gori imala iole povoljne uslove za rad, u okviru pobedničkih koalicija mora biti kreirana atmosfera suprotna trenutnoj, koja je do krajnjih granica zategnuta i naelektrisana. Svakodnevna prepucavanja unutar najveće koalicije, razna podmetanja na račun mandatara Zdravka Krivokapića i bilo šta što izlazi iz okvira konstruktivne kritike, nakon formiranja izvršne vlasti moraju biti obustavljeni. Suvišno bi bilo napominjati u kolikoj meri bi ambijent konstantne napetosti uticao na samu stabilnost vlade, od koje zavisi i njen opstanak, tj. proces građenja demokratske Crne Gore. Da bi se otklonili date trzavice i prepucavanja, tj. kreirao ambijent za stabilan rad vlade, neophodno je da sve strane, kako budući premijer, tako i rukovodstva pobedničkih koalicija, u potpunosti razumeju kompleksnost i ozbiljnost situacije, kao i da iskažu spremnost na određene ustupke jednih prema drugima.

Stabilnost izvršne vlasti obezbedila bi da ona u kratkom roku pokrene sve one krucijalne stvari koje željno očekuju građani koji su glasali za slom diktature. Pre svih, treba navesti suštinske izmene diskriminatornog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je i doveo do „buđenja naroda” i veličanstvenih litija, a koje će biti izglasane do kraja godine. Nova vlada će se prioritetno baviti svim gorućim problemima, kao što je suočavanje s pandemijom i nezapamćenom ekonomskom krizom, a istovremeno će temeljno pristupiti oslobađanju od bivšeg režima zarobljenih institucija, što bi, pored svih ostalih benefita, stvorilo uslove i za održavanje prvih slobodnih i demokratskih izbora u istoriji Crne Gore. Oslobađanje institucija predstavlja fundamentalni deo procesa demontaže nakaradnog sistema, koji podrazumeva i nastavak razvlašćivanja DPS-a, kao i procesuiranja svih visokih kadrova bivše režimske partije koji su se ogrešili o zakone.

Nema nikakve sumnje da je predsedniku Đukanoviću politički pogodovalo neumereno odugovlačenje formiranja izvršne vlasti, kao i pomenuta prepucavanja i krajnje napeti odnosi unutar pobedničkih koalicija. Nije tajna ni da on sve ključne kadrove svoje partije i bivšeg režima, koji su i dalje prisutni u institucijama države, svakodnevno ohrabruje i uverava ih da je trenutni iskorak Crne Gore u pravcu demokratije samo privremen, te da će se uskoro, najdalje za pola godine, stvari vratiti „na svoje”, tj. pod okrilje njegove, DPS diktature.

Kako bi Đukanovićevo bodrenje sopstvenih kadrova ostalo na „pustim snovima” neophodno je da sve komponente nove vlasti iznova pronađu onu slogu koja je krasila narod tokom litija, kao i da ispoštuju svojevrsni „pakt o nenapadanju” koji sam pomenuo, a koji bi trajao makar onoliko koliko je vladi neophodno da pokrene navedene ključne stvari. I svakom mora biti jasno – više nema vremena za gubljenje. Od dana samog izglasavanja izvršne vlasti vremenska komponenta će biti presudna. Osim pomenutih suštinskih izmena Zakona o slobodi veroispovesti, kao i drugih značajnih stvari, očekuje se da već tokom januara budu pokrenuti sudski procesi protiv visokih funkcionera bivšeg režima za slučajeve kriminala i korupcije. Takav razvoj događaja doveo bi do rascepa unutar DPS-a tokom vanrednog kongresa te partije krajem januara, što bi Crnu Goru nepovratno otrglo od autokratskih iskustava i utvrdilo njen put ka demokratiji i vladavini prava.

Savetnik mandatara Zdravka Krivokapića