Rusija preti „Jutjubu” zbog cenzure

Ne žale se samo Donald Tramp i američki konzervativci da im vodeće društvene mreže cenzurišu objave. Ruska agencija Roskomnadzor pisala je prošle sedmice „Guglu”, tražeći da njegov video-servis „Jutjub” ukine ograničenja za tok-šou Vladimira Solovjova, popularnog voditelja naklonjenog Kremlju. Ocenjeno je da uklanjanje njegovih spotova sa liste najgledanijih predstavlja čin cenzure. Istovremeno, grupa poslanika iz vladajuće stranke Jedinstvena Rusija predstavila je Dumi predlog zakona koji će vlastima omogućiti da ograniče pristup američkim džinovima interneta koji diskriminišu ruske medije i autore. Poslanici kažu da su im se žalili ruski mediji poput RIA Novosti, RT i Krim 24 da im „Fejsbuk”, „Tviter” i „Jutjub” suspenduju naloge ili ih obeležavaju kao državnu propagandu.

Ako ga bude odobrila Duma, a potom i gornji dom parlamenta i predsednik Vladimir Putin, državni tužilac moći će u dogovoru s Ministarstvom spoljnih poslova da definiše koje platforme ograničavaju pristup „društveno važnim informacijama”. Na osnovu toga bi Roskomnadzor slao opomene, pa ako ne isprave grešku sledila bi potpuna ili delimična blokada sajta ili kazna od oko 40.000 dolara.

Kremlj je rekao da je potreban mehanizam da bi se sprečila diskriminacija ruskog sadržaja, ali nije konkretno podržao restrikcije za „Jutjub” i druge strane servise. Portparol Dmitrij Peskov je samo potvrdio da je bilo slučajeva diskriminacije ruskih klijenata i kazao da se protiv toga treba boriti.

Činjenica je da internet platforme brišu ruske naloge i uklanjaju ih iz rezultata pretrage. U maju je bez objašnjenja izbrisan regionalni državni kanal Krim 24, a u septembru je „Tviter” sklonio nalog RIA Novosti iz rezultata pretrage, što je ranije već učinio sa mrežom RT i Sputnjikom. Jesenas je „Jutjub” blokirao provladine ruske kanale Ana njuz i Carigrad, piše opozicioni ruski portal „Meduza”.

„Gugl” je objavio da je ovog leta i proleća blokirao 90 ruskih, više od 2.000 kineskih i 20 iranskih kanala u kampanji protiv govora mržnje i lažnih vesti o pandemiji. Ne može se reći da su na meti bili samo američki neprijatelji, jer je uoči izbora za Belu kuću i posle njih brisano i obeleženo mnoštvo američkih kanala i objava, uključujući tvitove Donalda Trampa. Ipak, veliki broj zapadnih političara veruje da je Rusija glavni generator lažnih vesti i traži od društvenih mreža da se aktivnije bave „ruskom pretnjom”.

Nedavno se pojavila teorija da je američka društvena mreža „Parler”, na koju su mnogi desničari prebegli zbog cenzure na „Tviteru”, zapravo povezana s Rusijom. Jedini „dokaz” je za sada činjenica da je generalni direktor kompanije oženjen Ruskinjom koju je upoznao 2016. u Las Vegasu i da je svadbu u državnoj zgradi u Kazanju organizovala njena majka, dugogodišnji ruski državni funkcioner.

Predloženi zakon protiv cenzure ruskih naloga podržala je urednica RT Margarita Simonjan, ali je kritikovala „smešno male” kazne od oko 39.000 dolara. Komentator „Dojče velea” smatra da je blokada sajtova malo verovatna, jer bi razbesnela građane koji se informišu i zabavljaju preko „Jutjuba” i vratila se Kremlju kao bumerang u vidu smanjene podrške. Kaže da su izvesnije kazne ili manji protok saobraćaja za sajtove koji budu proglašeni krivim. Najavljeni zakon ocenjuje kao jačanje pregovaračke pozicije Rusije kako bi kod „Gugla” obezbedila bolji tretman za ruske propagandne kanale.

Pitanje je i koliko bi uspešna bila blokada. Rusija je dve godine bezuspešno pokušavala da blokira aplikaciju za dopisivanje „Telegram” zbog toga što ta kompanija nije htela da podeli s vlastima ključeve za enkripciju. Takođe, postoje drugi zakoni na osnovu kojih bi mogla da blokira strane platforme, ali ih često ne sprovodi. Jedan od primera je zakon o zabrani čuvanja podataka o ruskim građanima van Rusije, koji „Fejsbuk” i „Tviter” krše, ali vlasti oklevaju da preduzmu konkretne mere.

Dok s jedne strane opominje „Gugl” zbog cenzure ruskih kanala, Roskomnadzor s druge strane nije zadovoljan kako ta američka kompanija postupa kad se od nje traži da briše nedozvoljeni sadržaj. Zbog toga je u ponedeljak agencija pokrenula administrativni proces protiv „Gugla”, navodeći da nije uklonio 30 odsto „opasnog sadržaja”. Reč je, kako se navodi u saopštenju Roskomnadzora, o pornografiji, ekstremizmu i promociji samoubistva. Administrativni postupak bi mogao da dovede do suđenja i kazne od pet miliona rubalja za „Gugl”, što je oko 65.000 dolara.