Prijavi nasilje, nisi sama

Srbija se i ove godine priključila globalnoj kampanji „Šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, čiji je cilj podizanje svesti o posledicama nasilja nad ženama i devojčicama i poziv na zajedničke akcije sprečavanja i suzbijanja svih oblika nasilja nad ženama. Kampanja je pokrenuta 1991. godine, ali je, nažalost, i danas podjednako neophodna kao i pre skoro trideset godina, budući da je nasilje nad ženama i devojčicama i dalje široko rasprostranjeno, a u doba pandemije virusa korona je postalo naročito akutno.

Iako često slušamo o slučajevima nasilja, složenost problema i vrste zlostavljanja koje žene trpe jesu nešto što većina nas teško može da razume. Pažljiviji uvid u neke od dostupnih podataka mogao bi u tome da nam pomogne. Tokom 2019. godine, više od polovine ubijenih žena, žrtava porodičnog nasilja, nikada nisu prijavile zlostavljanje, što jasno pokazuje da nasilje i dalje mahom ostaje iza zatvorenih vrata. Uprkos tome, samo 2019. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije zabeležilo je 28.214 slučajeva nasilja u porodici.

Situacija se dodatno pogoršala s pojavom virusa korona. Sveprisutni stres i strah u vezi s pandemijom, u kombinaciji s ograničenim mogućnostima žrtava da pobegnu od nasilnika, nađu bezbedno utočište i da dobiju pomoć tokom vanrednog stanja, doveli su do znatnog porasta nasilja nad ženama svuda u svetu, pa i u Srbiji. Neke od organizacija civilnog društva koje pružaju usluge SOS telefona žrtvama nasilja, a koje je Norveška podržala tokom pandemije, zabeležile su ovog proleća čak do sedam puta veći broj poziva i zahteva za pomoć, u poređenju s istim periodom prošle godine.

Norveška se odlučno zalaže za rodnu ravnopravnost, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Kao država, preduzela je važne korake, o čemu svedoči Izveštaj o ljudskom razvoju iz 2019. godine, u kojem je Norveška označena kao najravnopravnija zemlja na svetu. Ipak, rodno zasnovano nasilje i dalje predstavlja ozbiljan izazov u Norveškoj, sa 3.509 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici 2018. godine, što predstavlja porast od 14 odsto u odnosu na 2014. godinu.

Podrška Norveške Srbiji obuhvata različite aktivnosti koje se, između ostalog, tiču i pitanja ekonomskog osnaživanja žena, iskorenjivanja rodnih stereotipa i jačanja rodno osetljivih mehanizama. Ipak, rodno zasnovano nasilje jeste jedan od ključnih problema na koje smo usredsređeni. Tokom 2019. godine udružili smo se sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije i poverenikom za zaštitu ravnopravnosti u okviru projekta „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji”, koji se primarno bavi sprečavanjem nasilja nad ženama i devojčicama. Imajući u vidu pandemiju koja ne jenjava i zimu koja je tek pred nama, naša misija je još više dobila na važnosti i hitnosti.

Imajući ovo na umu, u okviru „Šesnaest dana aktivizma”, pokrećemo i kampanju „Nisi sama. Prijavi nasilje!” Svesni smo da se žene koje se suočavaju s nasiljem u porodici svakodnevno osećaju usamljeno, izolovano i bespomoćno. Ovom kampanjom želimo da im pošaljemo poruke saosećanja i ohrabrenja, ali i informacije o postojećim mrežama podrške i različitim načinima na koje mogu da im pristupe, pogotovo u svetlu novih okolnosti u kojima se nalazimo.

U isto vreme, kampanja ima cilj da podstakne neme posmatrače da razmisle o širokoj rasprostranjenosti, dinamici i kontekstu porodičnog nasilja, posebno tokom pandemije, kao i da im ukaže na to da i te kako imaju ulogu i da mogu pomoći prijavljivanjem policiji nasilja na koje sumnjaju ili kojem su prisustvovali.

Glavne poruke kampanje „Nisi sama. Prijavi nasilje!” ući će u domove širom Srbije putem televizije i društvenih mreža, kao i putem informativnih materijala istaknutih u zajedničkim prostorijama stambenih zgrada i na ulicama gradova Srbije. Nadamo se da će ovaj projekat pokrenuti preko potrebnu diskusiju na ovu temu među prijateljima i unutar porodica, kao i da će podstaći građane i građanke Srbije na akciju.

Jer, ako se svakodnevno policiji prijavljuje 80 slučajeva porodičnog nasilja, imajući u vidu da veliki broj incidenata ostaje neprijavljen, nameće se niz pitanja: „Koliko još ima neprijavljenih slučajeva?” „Da li je to stanje stvari s kojim možemo da se pomirimo?” i „Šta možemo da učinimo?” Za početak, ono što svi možemo da učinimo jeste da prijavimo nasilje.

*Ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista