Пријави насиље, ниси сама

Србија се и ове године прикључила глобалној кампањи „Шеснаест дана активизма против насиља над женама”, чији је циљ подизање свести о последицама насиља над женама и девојчицама и позив на заједничке акције спречавања и сузбијања свих облика насиља над женама. Кампања је покренута 1991. године, али је, нажалост, и данас подједнако неопходна као и пре скоро тридесет година, будући да је насиље над женама и девојчицама и даље широко распрострањено, а у доба пандемије вируса корона је постало нарочито акутно.

Иако често слушамо о случајевима насиља, сложеност проблема и врсте злостављања које жене трпе јесу нешто што већина нас тешко може да разуме. Пажљивији увид у неке од доступних података могао би у томе да нам помогне. Током 2019. године, више од половине убијених жена, жртава породичног насиља, никада нису пријавиле злостављање, што јасно показује да насиље и даље махом остаје иза затворених врата. Упркос томе, само 2019. године, Министарство унутрашњих послова Републике Србије забележило је 28.214 случајева насиља у породици.

Ситуација се додатно погоршала с појавом вируса корона. Свеприсутни стрес и страх у вези с пандемијом, у комбинацији с ограниченим могућностима жртава да побегну од насилника, нађу безбедно уточиште и да добију помоћ током ванредног стања, довели су до знатног пораста насиља над женама свуда у свету, па и у Србији. Неке од организација цивилног друштва које пружају услуге СОС телефона жртвама насиља, а које је Норвешка подржала током пандемије, забележиле су овог пролећа чак до седам пута већи број позива и захтева за помоћ, у поређењу с истим периодом прошле године.

Норвешка се одлучно залаже за родну равноправност, како у земљи, тако и у иностранству. Као држава, предузела је важне кораке, о чему сведочи Извештај о људском развоју из 2019. године, у којем је Норвешка означена као најравноправнија земља на свету. Ипак, родно засновано насиље и даље представља озбиљан изазов у Норвешкој, са 3.509 пријављених случајева насиља у породици 2018. године, што представља пораст од 14 одсто у односу на 2014. годину.

Подршка Норвешке Србији обухвата различите активности које се, између осталог, тичу и питања економског оснаживања жена, искорењивања родних стереотипа и јачања родно осетљивих механизама. Ипак, родно засновано насиље јесте један од кључних проблема на које смо усредсређени. Током 2019. године удружили смо се са Агенцијом Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена, Министарством унутрашњих послова Републике Србије и повереником за заштиту равноправности у оквиру пројекта „Унапређење безбедности жена у Србији”, који се примарно бави спречавањем насиља над женама и девојчицама. Имајући у виду пандемију која не јењава и зиму која је тек пред нама, наша мисија је још више добила на важности и хитности.

Имајући ово на уму, у оквиру „Шеснаест дана активизма”, покрећемо и кампању „Ниси сама. Пријави насиље!” Свесни смо да се жене које се суочавају с насиљем у породици свакодневно осећају усамљено, изоловано и беспомоћно. Овом кампањом желимо да им пошаљемо поруке саосећања и охрабрења, али и информације о постојећим мрежама подршке и различитим начинима на које могу да им приступе, поготово у светлу нових околности у којима се налазимо.

У исто време, кампања има циљ да подстакне неме посматраче да размисле о широкој распрострањености, динамици и контексту породичног насиља, посебно током пандемије, као и да им укаже на то да и те како имају улогу и да могу помоћи пријављивањем полицији насиља на које сумњају или којем су присуствовали.

Главне поруке кампање „Ниси сама. Пријави насиље!” ући ће у домове широм Србије путем телевизије и друштвених мрежа, као и путем информативних материјала истакнутих у заједничким просторијама стамбених зграда и на улицама градова Србије. Надамо се да ће овај пројекат покренути преко потребну дискусију на ову тему међу пријатељима и унутар породица, као и да ће подстаћи грађане и грађанке Србије на акцију.

Јер, ако се свакодневно полицији пријављује 80 случајева породичног насиља, имајући у виду да велики број инцидената остаје непријављен, намеће се низ питања: „Колико још има непријављених случајева?” „Да ли је то стање ствари с којим можемо да се помиримо?” и „Шта можемо да учинимо?” За почетак, оно што сви можемо да учинимо јесте да пријавимо насиље.

*Амбасадор Краљевине Норвешке у Србији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa