Poskupeo život u Beogradu

Za one koji ne znaju šta će sa parama idealne adrese su Cirih, Pariz i Hongkong koji su po istraživanju „Ekonomist intelidžens junita” najskuplji gradovi sveta. Naš Beograd se na njihovoj listi našao na 90. mestu među ukupno 130 metropola za koje je proučavan indeks troškova života. Po izveštaju ove kompanije najjeftiniji su Damask, Taškent i Lusaka.

Srpska prestonica ujedno je i jedan od 10 gradova koji su najviše poskupeli u odnosu na prethodnu godinu, pa je tako na ovogodišnjoj listi Beograd skočio za čak 12 mesta. Kako piše na sajtu „Ekonomist intelidžens junita”, poređano je više od 400 cena ukupno 138 proizvoda i usluga, među kojima su hrana, alkohol, kućne potrepštine, proizvodi za ličnu negu, odeća, transport, rekreacija, stanarina... A veliki uticaj na rezultate, kažu istraživači, imala je i pandemija virusa korona koja je „ispomerala” cene tako što je uzrokovala slabljenje američkog dolara prema kome su ojačale severnoazijske valute, ali i izazvala probleme u nabavci određenih proizvoda.

Da je život u našoj zemlji zaista poskupeo pokazuje i indeks cena Republičkog zavoda za statistiku za oktobar ove godine. U odnosu na septembar cene su više za 0,1 odsto, a u odnosu na prošlogodišnji oktobar skočile su za 1,8 odsto.

– Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u oktobru 2020. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen kad je reč o odeći i obući (2,2 odsto), komunikacijama (0,6), restorani i hoteli (0,4), rekreacija, kultura i zdravstvo (po 0,3%) i obrazovanje (0,2%). Pad cena zabeležen je za transport (0,4 odsto), dok su hrana i bezalkoholna pića jeftiniji za 0,1 odsto. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale – piše u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da ovakvi podaci nemaju veze sa koronom, već da je reč o inflaciji koja je vrlo stabilna.

– Neke stvari odu naviše za 20, 30 procenata, neke se ne pomeraju godinama, i to je onda prosek koji zna da zavara. Mi ipak živimo u periodu stabilnog rasta cena, odnosno inflacije ispod dva odsto, a znamo šta smo prošli devedesetih kad je godišnja inflacija bila i 350 milijardi procenata – objašnjava Savić.

On dodaje da je njegov utisak da cene nisu mnogo jake, kao i da ne veruje da je korona tu nešto promenila jer većina ljudi ima sve manje novca, a osnovni preduslov za rast cena jeste rast tražnje.

– Istina, pada i proizvodnja nekih stvari, ali hrane ne. Što je u Srbiji najvažnije, jer briga ljude u Srbiji da li će da poraste cena stanova, zato što ih kupuje samo mali broj ljudi. Većina ljudi ćuti tamo gde su, srećni što imaju to što imaju i ne tangira ih mnogo to što će se povećati cena stana. Ali zato ih pogađa cena hrane na koju troše oko 70–80 odsto primanja. Ako mu cela „lokomotiva” ne raste, a raste cena hleba i mleka, on je u problemu – ističe Savić.

Njega, kaže, nisu iznenadili ni rezultati istraživanja „Ekonomist intelidžens junita” koji se odnose na Beograd. Trebalo bi, dodaje, da se više fokusiramo na podatak da je Beograd 90. na listi od 120 gradova, a manje na to što je na ovom spisku skočio za 12 mesta.

– To kretanje gore-dole već smo videli po raznim „duing” i sličnim listama. Oni nekad menjaju i parametre i metodologiju, i ponekad se desi da nešto „iskoči” neke godine pa se pozicija pogorša. Ali to ne znači da će ona sledeće godine biti ista jer vrlo lako može da se desi da Beograd krene nadole. Nije to dugoročni trend i ne treba to gledati kao trajno lošu situaciju za Beograd. Čak i da je tako, još je to u odnosu na druge gradove povoljnija pozicija. Naravno, Srbija je siromašna zemlja, ali Beograd kao metropola se ipak ne razlikuje mnogo od drugih glavnih gradova u svetu. Po većini parametara je, međutim, prihvatljiv za život ljudi – objašnjava Ljubodrag Savić i dodaje da život u Beogradu ipak lagodniji i jeftiniji jer da nije tako „ne bi Slovenci i ostali hrlili kod nas”.