I Kina na NATO radaru

Za Severnoatlantsku alijansu nije više samo sve „agresivnija Rusija” konstantna pretnja. Na NATO radaru uočeni su novi globalni izazovi koji mogu da ugroze bezbednost Evrope i Sjedinjenih Američkih Država: klimatske promene, buduće pandemije, terorizam, ali i Kina.

Prvog dana video-konferencije ministara spoljnih poslova država članica NATO-a predstavljen je izveštaj na 67 strana o preporukama za unutrašnju reformu vojnog saveza u kojem se kao potencijalna pretnja našla i najveća ekonomska sila na svetu.

Budući da je uz Rusiju označen kao narastajući bezbednosni izazov Peking je u prvoj reakciji poručio da je spreman da nastavi dijalog sa NATO-om, naglašavajući da se zalaže sa globalni mir, ali da ne pristaje na zastrašivanje.

„Dugoročno gledano, sve je veća verovatnoća da će Kina globalno projektovati vojnu moć, potencijalno uključujući i evroatlantsko područje. Ako Kina preti saveznicima NATO-a mora biti u stanju da pokaže svoju sposobnost da bude efikasan akter u pružanju zaštite”, navodi se u izveštaju deset nezavisnih eksperata koje je angažovao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Cilj ove analize o kojoj će se odlučivati iduće godine na samitu lidera članica Severnoatlantskog pakta  jeste unapređenje „Strateškog dokumenta” NATO-a iz 2010. godine u kojem se Rusija još tretira kao partner. Iako Rusija ostaje najveća bezbednosna pretnja NATO izveštaj sugeriše da zapadna vojna koalicija, ipak, ostane otvorena za razgovore o mirnom suživotu sa Moskvom.

Više puta ponovljena obećanja Pekinga da će se uzdići u mirnodopsku globalnu silu koja ne preti nikome, autori izveštaja nisu ozbiljno shvatili i predlažu NATO-u da u narednih 10 godina „poveća sposobnost predviđanja  i reagovanja na kineske aktivnosti koje podrivaju bezbednost saveznika”. Stratezi vojnog pakta, koji se do pripajanja Krima Rusiji 2014. godine doživljavao kao relikt hladnoratovske prošlosti, ne kriju da ih sve više brine brzina kojom  Kina jača svoj vojni potencijal. Ne isključujući mogućnost da Peking upotrebi  silu protiv svojih suseda zagovara se partnerstvo sa Indijom i ostalim kineskim vojnim suparnicima u Južnoj Aziji pre svega sa Australijom i Novim Zelandom.

Obraćajući se šefovima diplomatije u utorak Jens Stoltenberg je govoreći o Kini, ipak, birao reči za razliku od Rusije za koju je rekao da NATO mora da je obuzda.

„Kina nije naš protivnik. Njen uspon predstavlja važnu priliku za naše ekonomije i trgovinu. Zato moramo da se angažujemo sa Pekingom u pitanjima kao što su kontrola naoružanja i klimatske promene. Ali postoje i važni izazovi za našu bezbednost”, rekao je generalni sekretar NATO-a, objašnjavajući da se ti izazovi odnose na veliko ulaganje Kine u odbranu i globalni uticaj što je postigla strateškim ulaganjem u infrastrukturu širom sveta u okviru svoje inicijative „Pojas i put”.

Alijansa ne krije  da bi volela da u budućim pregovorima o kontroli nuklearnog oružja koji će se voditi između SAD i Rusije ugura i Kinu kako bi na prostoru Azije umanjila trku u naoružanju. Iako Kina ne predstavlja neposrednu vojnu pretnju evroatlantskom području u razmerama Rusije, po oceni NATO stručnjaka Peking širi svoj vojni domet na Atlantik, Mediteran i Arktik.

U izveštaju se zaključuje da će tokom naredne decenije Kina verovatno pokušati da ospori sposobnost NATO-a na izgradnji kolektivne otpornosti u zaštiti važne infrastrukture kao što je 5G mreža, osetljivih sektora ekonomije, uključujući i lance snabdevanja.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Kine Hua Čanjing je povodom navoda u NATO izveštaju  poručila da se Peking zalaže za globalni mir i bezbednost, a ne za zastrašivanje ili prinudu. Ona je poručila da je Kina žrtva „prisilne diplomatije” podsećajući da za vojsku po glavi stanovnika izdvaja mnogo manje od drugih država.

„Zajedničke vrednosti čitavog čovečanstva za koje se Kina zalaže i kojih se pridržava su mir, razvoj, pravičnost, pravda, demokratija i sloboda. Ne znam da li ovih šest reči prepoznaju i članice NATO-a. Da li je to vrednost oko koje zajednički treba da se okupimo”,  izjavila je kineska portparolka.

Ivana Karaskova,  iz organizacije Kineski posmatrači iz centralne i istočne Evrope, sa sedištem u Češkoj kaže da SAD poslednjih godina  traži da  Kina bude više na dnevnom redu NATO-a, ali da su se pojedine članice tome protivile osim kada je u pitanju problem sajber bezbednosti i situacija u Južno kineskom moru.

„Uključivanje Kine u NATO izveštaj pokazuje značajnu promenu u ovom shvatanju, mada je daleko od toga da se Peking proglašava protivnikom”, ističe Karaskova za Al džaziru.

Za Matjea Dačatela, direktora Azijskog programa pariskog Instituta Montanj, to što je Kina uvršćena u izveštaj alijanse, ipak, ne znači da će NATO brodovi sutra patrolirati Tajvanskim moreuzom.

 „Mislim da će veći deo aktivnosti NATO članica biti usmeren na razmeni obaveštajnih podataka o kineskim aktivnostima i modernizaciji vojske. To što se Kina tretira kao bezbednosni izazov znači da će Severnoatlantski pakt  usmeriti svoje resurse kako bi mogao da odgovori na vojne aktivnosti Kine u svemiru i sajber prostoru”, kaže Dačatel.