Kako je Bora Konj ujahao u studiju Evropskog parlamenta

Lažne vesti su specijalnost politika zapadnog Balkana – svuda su oko nas i ukazuju na „socijalni i politički poremećaj”. Iako u kampanji dezinformisanja značajan uticaj imaju Rusija, Kina i Turska, producenti te predstave su, ipak, domaći i izvode je za lične potrebe. Leka ima i on je u rukama Evropske unije, koja treba da usmeri pažnju na „jačanje kvaliteta demokratije i upravljanja”. Tako je zaključeno u studiji „Mapiranje lažnih vesti i dezinformacija na zapadnom Balkanu”, urađenoj za spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta.

Srbija je, gledano dioptrijom EU stručnjaka, pohvalama na račun predsednika Aleksandra Vučića i SNS-a „pogoršala kvalitet izveštavanja”, a kriva je i za većinu dezinformacija koje su u protekle dve godine kružile komšilukom. Ako u tom nepočinstvu nije delovala sama, pucajući iz svojih tabloida, onda joj je saučesnik bila Rusija, oličena u beogradskom „Sputnjiku”.

Recimo, vest s ovog medija da Kosovo neće više biti deo regulatorne zone „Elektromreže Srbije ” i tekst iz tabloida „Informer” o tome kako kosovski Albanci navodno planiraju da kidnapuju tenisera Novaka Đokovića zbog izjava koje je dao o Kosovu, deo su dugotrajnih kampanja dezinformacija „osmišljenih da delegitimizuju kosovsku državnost, podriju njegove odnose s Evropom i destabilizuju njegovo upravljanje”.

Srpski i ruski mediji vedre i oblače u Bosni i Hercegovini, gde rasplamsavaju antizapadno raspoloženje, dok u Crnoj Gori menjaju raspoloženje birača.

– Kampanja iz 2020. podstaknuta je ili pojačana od strane „Sputnjika”. Odnosi se na iskrivljene, mada ne u potpunosti i izmišljene, optužbe da su Crnogorska pravoslavna crkva i crnogorska vlada oduzele bogomolje koje pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Nezavisni posmatrači veruju da je to pomoglo u preobraćanju javnog mnjenja u korist pobede proruske i anti-NATO struje „Za budućnost Crne Gore” u avgustu 2020 – navodi se u analizi u kojoj su „Večernje novosti”, „Kurir” i „Danas” prepoznati kao srpski listovi povezani s partijom ZBCG.

Za stanje na domaćem terenu sami smo krivi. Uprkos tome što smo ugostili „Sputnjik”, opisan kao „jedan od centralnih distributivnih kanala za transnacionalne dezinformacije u regionu”, uloga međunarodnih aktera u kreiranju i širenju lažnih vesti ovde nema značaj.

Ko onda dezinformiše u Srbiji? Briselski stručnjaci tu ulogu dodeljuju TV Pink i tabloidima „Kurir”, „Informer” i „Srpski telegraf”, navodeći da to čine mahom kroz kampanje u kojima kleveću opoziciju, i to pod pokroviteljstvom države. Iako bi se mnogi poznavaoci srpske medijske scene složili da provladini mediji zaista imaju značajan uticaj na javno mnjenje, bitna uloga pripisana je i nekolicini nacionalističkih portala za koje većina građana verovatno nikada nije ni čula. Negativna izveštavanja o EU, NATO-u i Zapadu na bizarnim internet stranicama „Nacionalist”, „Intermagazin”, portalu „Sandžačke” i sajtu „Crvene beretke”, na kojem se reklamiraju knjige Milovana Ulemeka Legije, možda u Srbiji prolaze ispod mejnstrim radara, ali ne promiču briselskom oštrom oku.

Međutim, pisci ovog izveštaja najveće distributere lažnih vesti u Srbiji ne vide u medijima, već ih nalaze među pojedincima - kontroverznom ekonomisti Branku Dragašu i opozicionaru Balši Božoviću.

Među udarnicima u širenju dezinformacija briselski stručnjaci navode i Boru Konja, pritom ne shvatajući da nije reč o pravom imenu, već o pseudonimu fejsbuk i tviter junaka.

U izveštaju, Bora Konj pominje se više puta: kao pojedinac, influenser i kao medijski portparol.

Briselski lovci na balkanske kreatore lažnih vesti rešenje, kada je Srbija u pitanju, vide u formuli: pojačavanje pritiska na vladu da prestane progon nezavisnih i opoziciji naklonjenih novinara, razmatranje rada „Sputnjika”, koji koristi Beograd kao bazu za dezinformacione operacije u regionu, i prekidanje s praksom korišćenja domaćih medija za destabilizaciju suseda. I onda smo na konju.