Ljudska prava u kovid krizi

Gde naposletku počinju univerzalna ljudska prava: BeogradOve godine proslavljamo Dan ljudskih prava usred globalne krize, sa širokodosežnim zdravstvenim, ekonomskim i društvenim uticajem. Definitivno je 2020. godina kada se agenda ljudskih prava aktuelizovala u punoj snazi u životima svakoga od nas. Svi smo, širom sveta, na ovaj ili onaj način, osetili da su naša sloboda kretanja, naša prava, kao i naše šanse za dobar život pogođene. Međutim, kovid 19 pandemija imala je nesrazmerni negativan uticaj na grupe u riziku – uključujući i radnike na prvoj liniji odgovora, osobe sa invaliditetom, starije osobe, žene i devojčice, manjine, neformalno zaposlene, između ostalih. Kriza je ogolila sistemske i dugotrajne poluge zanemarivanja, koje nastavljaju da budu pretnja po ljudsko dostojanstvo i prava. Takođe je stvorila nove oblike ranjivosti i nesigurnosti, stavljajući veliki deo stanovništva pod rizik.

Put Srbije ka potpunom ostvarenju ljudskih prava je oivičen i praćen pod okriljem više međunarodnih okvira, koji se fokusiraju na prava žena, osoba sa invaliditetom, deteta, manjina i drugih. Srbija takođe ima kontinuiranu interakciju sa Savetom UN za ljudska prava, kao i kroz proces Univerzalnog periodičnog pregleda. Kao država usmerena na pridruživanje Evropskoj uniji, ona je takođe posvećena procesu široke reforme i transformacije, koji je neophodan za obezbeđivanje efektne i transparentne uprave, pravične, efikasne i transparentne vladavine prava, radi univerzalnog ostvarivanja ljudskih prava i pune smislene participacije građana i građanki.

Ujedinjene nacije u Srbiji imaju fundamentalnu odgovornost da održe esencijalne vrednosti i principe koji su sadržani i u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, kao i da podrže zemlju da ispuni svoje ambicije i dužnosti iz međunarodnog konteksta. Razlog za to je da svako u zemlji ravnopravno uživa u bezbednom, zdravom, prosperitetnom i slobodnom životu. U poslednjih 10 godina, uprkos relativnom uspehu ekonomskog napretka, rastu BDP-a i smanjenju apsolutnog siromaštva, sve smo više svedoci o novim ili pojačanim nejednakostima koje proširuju razmak između bogatih i siromašnijih, ne samo u monetarnom smislu, ali i u pogledu života u zdravom i nezagađenom okruženju, pristupu osnovnoj infrastrukturi, zdravstvenim i uslugama socijalne zaštite, dobrom i inkluzivnom obrazovanju, bezbednim i dostojanstvenim poslovima, političkoj participaciji i drugim pravima.

U praktičnom smislu, u toku krize, Ujedinjene nacije i partneri su kroz aktivnosti Visokog komesarijata za ljudska prava i drugih specijalizovanih UN agencija pružale snažnu podršku grupama u riziku, sa krajnjim ciljem očuvanju ljudskih prava i ublažavanja negativnog uticaja usvojenih mera, kao što je gubitak posla i prihoda, nemogućnost pristupa čistoj vodi ili struji, pad usluga zaštite, između ostalog.

Dugoročno, ljudi će uvek ostati u centru akcije Ujedinjenih nacija u Srbiji, vođeni principima Ciljeva održivog razvoja. Ljudska prava su u srži Ciljeva, ponajpre u principu „Da niko ne bude izostavljen”. Ovaj unikatni princip podseća nas na ranjivosti koje postoje među nama i oko nas, i govori nam o potrebi za kombinacijom neodložne intervencije, svesnosti, empatije i solidarnosti među ljudima, zajednicama i generacijama, da bi se nejednakosti otklonile.

Sada je trenutak, međutim, da uložimo svu snagu u suočavanje sa svim društvenim i ekonomskim nejednakostima, kao i da promovišemo ravnopravnost i nediskriminaciju. Dosegnućemo svoj zajednički cilj jedino ako smo rešeni da omogućimo jednakost mogućnosti za sve, adresiramo neuspehe otkrivene i utvrđene u kovid 19 krizi, i da primenimo standarde ljudskih prava da bismo razrešili sistemske i međugeneracijske nejednakosti, marginalizaciju i diskriminaciju.

Ovaj zadatak je ogroman. Od pojedinaca do vlade, od civilnog društva do privatnog sektora, svako ima ulogu u izgradnji sveta posle virusa korona koji je bolji i ravnopravniji za sadašnje i buduće generacije.

Svaka investicija u Srbiji i investicija Srbije treba da obezbedi da se društveni, ekonomski i ekološki uticaj razmatra u najboljem interesu svih ljudi. Ova partnerstva treba da su ojačana i proširena, na osnovama poverenja, solidarnosti i uzajamne odgovornosti.

Reči Elenor Ruzvelt iz 1958. povodom 10. godišnjice od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima jednako odzvanjaju kao i tada:

„Gde naposletku počinju univerzalna ljudska prava? U malim mestima, blizu doma – tako bliskim i tako malim da se ne mogu videti ni na jednoj karti sveta (...) Ako ta prava ne znače ništa tamo, malo znače bilo gde drugde. Ako ih udruženim nastojanjima građana/ki nećemo štititi kod kuće, uzalud ćemo tražiti napredak u ostatku sveta.”

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji