Fon Kramon: Srbija da odluči da li će sa EU ili Rusijom

VAŠINGTON – Srbija će jednom morati da odluči sa kim će uskladiti svoju spoljnu politiku, sa Evropskom unijom ili Rusijom, izjavila je Viola fon Kramon, poslanica Evropskog parlamenta i predstavnica nemačke partije Zelenih u predstavničkom telu Evropske unije.

U intervjuu za Glas Amerike, Fon Kramon je rekla da svaka država ima pravo da donese suverenu odluku o svojoj spoljnopolitičkoj orijentaciji, pa i Srbija, čije su vlasti, kako navodi, članstvo u Uniji označile kao jedan od ciljeva zvanične državne politike, prenosi Tanjug.

„Sasvim je u redu ako spoljnopolitički želi da se usaglasi sa Rusijom. Ali, činjenice govore nešto drugo: Srbija i Severnoatlantska alijansa (NATO) održale su 17 zajedničkih manevara, dok su istovremeno sa Rusijom bile svega tri ili četiri. Tako da to nije lako razumeti”, rekla je fon Kramon.

Ona je podsetila na nedavni slučaj u kojem je Srbija bila protivna rezoluciji Ujedinjenih nacija u vezi sa ukrajinskim poluostrvom Krim koje je Rusija anektirala 2014. godine, navodeći da je solidarnost Srbije sa Rusijom razočaravajuća.

„Uskraćivanjem podrške rezoluciji UN u delikatnom slučaju Krima suprotstavljate se zapadnim partnerima i NATO alijansi. Toliko je očigledno da je Rusija prekršila međunarodno pravo i to prihvataju gotovo sve zemlje. Dakle, nema potrebe da Srbija pokazuje solidarnost sa Rusijom. I to je razočaravajuće. Kako je na takvim osnovama moguće izgraditi pouzdane odnose”, upitala je fon Kramon.

Govoreći o procesu evrointegracija Srbije, koja ove godine nije otvorila nijedno poglavlje, fon Kramon ocenjuje da su razlozi za to „prilično jasni” i da, kako kaže, nije dovoljno samo najavljivanje reformi, već i njihovo sprovođenje, pogotovo u oblasti pravosuđa, slobode medija. Na pitanje koje države se protive otvaranju poglavlja, nemačka političarka je rekla da nije reč o pojedinacnim zemljama, već o odluci Evropske komisije.

„Nije stav jedne države ili jedne članice koja se tome suprotstavlja – već, kao što sam rekla, Komisije”, podvukla je ona.

Komentarišući svoj raniji tvit da su dobre vesti to što Srbija neće otvoriti nijedno poglavlje, fon Kramon kaže da niko u EP ne bi trebalo da bude srećan što Srbija ne otvara poglavlja, ali da je dobro da Evropska komisija, kako kaže, konačno primenjuje princip stroge uslovljenosti.

Ona je rekla i da napredak u najvećoj meri zavisi od učinka dijaloga Beograda i Prištine i istakla da „za Kosovo i Srbiju važi isto: bez uzajamnog priznanja i sveobuhvatnog sporazuma, nema načina za evropske integracije”.

Ona je optimista kad je reč o nastavku dijaloga, navodeći da bi stvari mogle biti rešene vrlo brzi kada bi bilo političke volje.

Upitana kako bi se nova transatlanstka inicijativa koju je EU predložila SAD mogla odraziti i na dijalog koji vode Beograd i Priština, Fon Kramon je rekla da se nada da će od prvog dana američka administracija sa EU pomno pratiti region, kako bi do leta mogli da se nadamo nekakvom zajedničkom rezultatu.

„To ne mora biti sporazum – može biti nacrt na kojem bi se rad mogao nastaviti posle leta. Na temelju čega će zemlje nastaviti svoj evropski put”, zaključila je ona.