Vašington i Brisel udruženi protiv Ankare

Posle duge igre upozoravanja, izazivanja Ankare i pretnji Brisela, lideri EU su rano juče na Samitu pokazali jedinstvo, odlučivši da nametnu sankcije Turskoj zbog njenih akcija na Mediteranu. I ne samo da je postignuto jedinstvo evropskih članica nego je ozbiljno izražena namera da poteze usklade sa američkim akcijama i odlukama u vezi sa Turskom.

Novinarima je to jasno rekao šef Evropskog saveta, Šarl Mišel, obelodanivši da EU planira da ponovo stvori „ambiciozan savez sa SAD nakon inauguracije izabranog predsednika” Džozefa Bajdena. Sankcije koje SAD uvodi Turskoj uticaće na tursku odbrambenu industriju i njenog šefa Ismaila Demira i svakako na bilateralne odnose Vašingtona i Ankare. Turski zvaničnici smatraju da su sankcije posledica političkog uticaja, a ne vojne nekompatibilnosti vezane za kupovinu protivraketnog sisetam S-400. Tu su i razlike u pogledu politike prema Siriji.

Tako je Turska postala prva „prolazna rampa” na kojoj je iskazano jedinstvo „najbližih partnera i prijatelja”, kako je odnose Brisela i „novog” Vašingtona predstavio Mišel. Ipak ovo su samo simbolične sankcije, jer EU nije bila jedinstvena u nameri da teško kazni Tursku. Savet EU je u ranijoj izjavi ukazao da će zajednički napori u odbrani i bezbednosti, uključujući povećanu saradnju EU i NATO, biti jedan od važnih pravaca. Međutim, lako je predvideti da će to produbiti pukotinu u NATO, jer sankcije Vašingtona protiv Ankare predstavljaju „nepoštovanje veoma važnog partnera u NATO-u”. Ova Erdoganova konstatacija implicira mnogo više od činjenice da je Turska druga armija po snazi u Severnoatlantskoj alijansi. Ona je važan partner na krajnjem istoku Saveza, sa bazom na svojoj teritoriji, i u krajnjoj konsekvenci ujedinjenje EU i SAD protiv Erdogana značiće istovremeno njegovo približavanje „prijateljima zajedničkih neprijatelja”.

Bezbednost EU je na izvestan način u rukama Turske, barem kada su u pitanju migranti. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je u Ankari rekao da bi EU trebalo da bude zahvalna Turskoj jer bi bez njene pomoći zapadni Balkan brzo bio „pregažen” stotinama hiljada ilegalnih migranata. Sijarto je pomenuo četiri miliona izbeglica koje se nalaze u Turskoj i rekao da bi EU trebalo da isplati obećanih šest milijardi evra Turskoj, na šta se obavezala Sporazumom o migrantima 2016. godine.

Umesto toga lideri evproropskih država su juče u zoru naložili proširenje liste osoba i kompanija u Turskoj koje će biti sankcionisane zbog istraživanja gasnih rezervi u mediteranskim vodama na koje polažu pravo Grčka i Kipar. Nova imena će biti dodata na prošlogodišnju novembarsku listu na kojoj se nalaze imena dvojice turskih državljana kojima je zabranjen ulazak u EU i zamrznuta imovina. Prošlog meseca su ove sankcije produžene za godinu dana, do 12. novembra 2021.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan je najavljivao da se Turska neće pokoriti pretnjama u sporu sa Grčkom i Kiprom i da želi pregovore oko oprečnih tvrdnji o kontinentalnom pojasu i pravu na energetske resurse. Atina smatra da to područje pripada grčkom kontinentalnom pojasu i nalazi se na samo 6,5 nautičkih milja (12 kilometara) od obale Kasteloriza, najudaljenijeg ostrva i najistočnije tačke Grčke. Teritorijalne vode grčkih ostrva u Egejskom moru definisane su na šest nautičkih milja, a Ankara tvrdi da brodovi rade isključivo u turskom kontinentalnom pojasu, 15 kilometara od turske obale i 425 kilometara od grčke obale.

Erdogan je u svom stilu bio slikovit rekavši da Turska neće dozvoliti „piratski mentalitet” koji pokazuju druge zemlje kako bi je ogrničile na uski obalski pojas. „Nećemo dozvoliti imperijalistički ekspanzionizam”, najavio je Erdogan. Lideri EU su takođe naložili šefu diplomatije da sačini izveštaj o odnosima sa Turskom i daljim akcijama do marta 2021. godine, a visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Boreljradiće na sazivanju međunarodne konferencije o situaciji u istočnom Mediteranu. Iako i sam traži međunarodnu arbitražu pitanje je da li Erdogan veruje da bi na toj konferenciji EU mogla da prevaziđe „strateško slepilo” i demantuje njegov stav da EU nikada nije pošteno nastupila prema njegovoj zemlji.