Ozonom protiv kovida 19 u javnom prevozu

Da bi vozila gradskog prevoza bila što bezbednija u vreme pandemije kovida 19, krenulo se i u tretman ozonom. Ova vrsta dezinfekcije, kako je istakao zamenik gradonačelnika Goran Vesić radi se na osnovu preporuka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, a mnogi su pomislili na tretmane koje je propagirao vlasnik jedne od privatnih televizija.

– Ozon je neorganski gas i kada je reč o hemijskim sredstvima za dezinfekciju, pripada grupi oksidanasa. Prvi put je kao dezinfekciono sredstvo korišćen krajem 19. veka. Od tada su poznata njegova baktericidna svojstva, a danas ima različite primene (koristi se za dezinfekciju vode, rublja, u industriji hrane...). Ozon površine dezinfikuje u niskim koncentracijama i za vrlo kratko vreme – rekli su u Institutu.

Pošto je ovaj gas termodinamički nestabilan i lako se razlaže, mora se proizvoditi na mestu gde se i primenjuje, uz pomoć generatora ozona. U tim uređajima ozon se proizvodi električnim pražnjenjem iz vazdušnog ili tehničkog kiseonika.

– U vozilima, u zavisnosti od tipa, tretman traje do 10 do 30 minuta, pri čemu ozon prodire do svih materijala i nepristupačnih uglova, kao i kroz sistem za klimatizaciju. Generatori ozona koji se za te svrhe koriste projektovani su tako da uz stručno rukovanje i nadzor postižu željenu koncentraciju ozona u vazduhu, koji se, po završetku dezinfekcije, kao nestabilan gas, razgrađuje na kiseonik. Pri tretmanima operateri moraju da koriste zaštitnu opremu i za to moraju biti obučeni – kažu u „Batutu”.

Dezinfekcija ozonom i njegovo dejstvo na mikroorganizme zasniva se na dezintegraciji ćelijske opne, odnosno oksidaciji ćelijske protoplazme. U ovaj tretman nade se naročito polažu kod kontaminiranih prostora u zdravstvenim ustanovama, stomatološkim ordinacijama, sportskim klubovima, hotelima i u sektoru transporta. Naučnici svoje mišljenje da bi se kao novi, potencijalni tretman za zaustavljanje virusa u zatvorenom ozonizacija vazduha mogla primeniti zasnivaju na tome da su virusi sa ovojnicom (poput SARS-CoV-2 virusa) osetljiviji na oksidujuće agense (kao što je ozon) u poređenju sa virusima bez omotača. Osim toga, navode da neki virusi, poput virusa korona, sadrže cistein koji sadrži sulfhidrilnu grupu, a koja reaguje sa ozonom.

– Otuda se ozon predlaže kao sredstvo za dezinfekciju vazduha zatvorenog prostora radnih mesta i javnih prostora, lične zaštitne opreme za višekratnu upotrebu, pa i maski za jednokratnu, u fazi ponovnog pokretanja proizvodnog i društvenog života posle izbijanja pandemije kovida 19. Zbog toksikoloških svojstava i sposobnosti da u visokim koncentracijama razgrađuje i neke materijale, optimalna upotreba ozona za dezinfekciju vazduha i površina podrazumeva da u prostorijama nema ljudi, da se primeni dovoljna doza ozon u vremenskom periodu koji će uništiti mikroorganizme, ali imati minimalni efekat razgradnje materijala sa kojima dolazi u kontakt – rekli su u „Batutu”.

Tretmanu ozonom u vozilima prethode mehanička i hemijska dezinfekcija. Hemijska dezinfekcija nije efikasna ukoliko se prethodno ne obavi mehanička (operu površine, mobilijar, iznese smeće, provetri). Zbog toga osoblje zaduženo za održavanje higijene, mehaničku dezinfekciju treba da sprovodi temeljno. To znači da ručno i mašinski vodom i sredstvima za čišćenje operu sve površine, da se potom izvrši dezinfekcija prostora i tek ondase  radi tretman ozonom.

Odgovor da li ozon ima produženo dejstvo, koliko ono traje i da li je tačno da se prostor može kontaminirati odmah posle tretmana ozonom potražili smo od dr Stevana Blagojevića, direktora Instituta za opštu fiziku i hemiju koji je u saradnji sa Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj radio na ovom projektu.

– Pokazalo se da je tretman ozonom delotvoran i da su površine zaštićenije duže vreme, po nekoliko dana. To ne znači da se onaj ko uđe u autobus pa se grli i ljubi sa osobom koja je zaražena neće zaraziti, ali će biti zaštićeniji kada je reč o površinama – tvrdi Blagojević i ističe da i dalje u prevozu moraju da se koriste maske i poštuje razmak.

Na pitanje da li neko ko je ušao u vozilo tretirano ozonom i uhvatio se za šipku na koju se zaražena osoba neposredno pre toga iskijala ima mogućnost da se zarazi on je istakao da to može da se dogodi, ali ako ta ista osoba odmah stavi ruke u usta. Zbog toga su postavljeni doztri, da se pri izlasku i ulasku u vozila ruke mogu dezinfikovati.