Beograd opet među najzagađenijim gradovima

Najgora moguća kombinacija – uobičajena decembarska magla udružena sa, nažalost, sve uobičajenijim zagađenjem vazduha, sačekala je juče Beograđane pri izlasku iz domova. Prst pred okom teško se raspoznavao, a kako su na fejsbuk stranici „Eko-straža” rekli njihovi aktivisti, sugrađani su vazduh „videli i okusili”.

Beograd koji je prema podacima sajta „Er vižual” pretprošle noći bio u ljubičastoj zoni sa indeksom zagađenja većim od 200 i okarakterisan kao opasan po zdravlje ni juče u toku dana nije bio na boljoj poziciji. Nezdrav vazduh i indeks zagađenosti od 173 naš grad juče oko 13.30 časova pozicionirali su na peto mesto liste najzagađenijih gradova sveta. Gori rezultat od nas imali su samo kirgistanski Biškek, Sarajevo, bangladeška Daka i Delhi u Indiji.

Kalemegdan juče oko podneva (Foto: N. Marjanović)

Ali, pošto su nadležni uvek skeptični prema podacima ovog sajta zbog, kako kažu, nedovoljno jasne njihove metodologije, odlučili smo da pogledamo i relevantne, domaće izvore. U crvenoj zoni, odnosno jako zagađen, prema podacima aplikacije SEPA, Agencije za zaštitu životne sredine, bio je vazduh u blizini mernih stanica u Bulevaru despota Stefana, kod KBC „Dragiša Mišović”, na Novom Beogradu, u Obrenovcu, Ulici omladinskih brigada, Starom gradu i na Vračaru. Prihvatljiv vazduh udisao se kod Mostarske petlje i u Ovči, dok je kao dobar okarakterisan vazduh u Lazarevcu i na Zelenom brdu. Oznaku „odličan” nosile su samo merne stanice u Vinči i Zemunu.
Zbog zagađenja juče nije bilo dobro ni animiranom čovečuljku koji pokazuje zagađenje vazduha na sajtu „Beoeko”. Zajapuren, obojen u crveno, držao je tablu na kojoj stoji crveno upozorenje da je vazduh u Beogradu zagađen, što znači da se zbog njega zdravstvene tegobe mogu javiti u čitavoj populaciji, u naročito teškim oblicima kod osetljivih grupa.

Uprkos beskrajnim pričama nadležnih o zdravoj životnoj sredini i smanjenju aerozagađenja, čini se da se ovim problemom niko i ne bavi. Izgleda da disanje na škrge neki smatraju „dobrim” načinom borbe protiv virusa korona, iako sve više svetskih studija i naučnika nalazi vezu između širenja zaraze i nezdravog vazduha. Nedavni podaci Evropske agencije za zaštitu životne sredine pokazali su da je Srbija među zemljama sa procentualno najvećim brojem smrtnih slučajeva zbog zagađenja. Iz Svetske zdravstvene organizacije odavno upozoravaju da od posledica zagađenja svake godine umire više miliona ljudi u svetu, a  jedan britanski patolog pre nekoliko dana je prvi put u istoriji te zemlje potvrdio da je baš zagađenje bilo uzrok smrti jedne devetogodišnje devojčice u Londonu.

U međuvremenu, u Srbiji, 43 mere Beograda za zaštitu vazduha, koje su možda mogle da poprave stanje, ostale su samo spisak lepih želja na koje su u godini pandemije, čini se, zaboravili i njihovi kreatori.

Neformalna grupa građana „Eko-straža” zbog ovakve situacije zatražila je objektivno informisanje, obustavljanje svih štetnih projekata po životnu sredinu, hitne i konkretne mere za smanjenje zagađenja i rigoroznu kontrolu finansijskih sredstava.

– Ukoliko država ne može da reši problem, mora da proglasi humanitarnu krizu i zatraži pomoć od Ujedinjenih nacija. Od aerozagađenja, po Evropskoj agenciji za zaštitu životne sredine, u Srbiji godišnje umre 15.500 ljudi, a od toga 13.700 zbog suspendovanih čestica – istakli su iz „Eko-straže”.