Nastavnici ne stižu da usmeno ispituju učenike

Sve što je u poslednje vreme izašlo na videlo, posebno u vezi sa srpskim jezikom, više je nego dovoljno da se novi ministar prosvete zamisli i da u saradnji sa strukom – SANU, Odborom za standardizaciju srpskog jezika, katedrama i društvom za srpski jezik i književnost, a svakako i istaknutim nastavnicima iz osnovnih i srednjih škola – organizuje ozbiljnu konferenciju na kojoj bi se ukazalo na sve uzroke i put ka temeljitoj promeni ovakvog stanja. Nema više mesta da se nešto popravlja krpljenjem programa. Uočava to odgovarajući na pitanja „Politike” prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Ukazujući na činjenicu da je srpski jezik zapušten, on podseća da nemamo utvrđenu jezičku politiku koja je u odgovornim i uređenim društvima u centru je nacionalne politike.

– Odbor za standardizaciju srpskog jezika, kao najviše stručno telo koje okuplja sve institucije zadužene za status srpskog jezika i njegovo proučavanje, o tome je više puta govorio, obraćao se javno državi, a i povodom drugih problema u vezi sa statusom srpskog jezika na to ukazivao. Nema odgovorne jezičke politike bez učešća struke u njenom osmišljavanju. U državi nije bilo sluha za naše istupe – napominje Tanasić.

Pored niza loših odluka u vezi sa srpskim jezikom, dokaz nepostojanja dobro osmišljene jezičke politike, po njegovom mišljenju, jeste i nespremnost naše države da donese zakon o jeziku i pismu, na šta je dužna od usvajanja Ustava. Zakon bi dao osnove i okvire za utvrđivanje i sprovođenje jezičke politike.

– Uredili smo status manjinskih jezika u skladu s najvišim evropskim standardima, a status srpskog jezika kao nacionalnog i službenog jezika u Srbiji tako dugo ne možemo da zakonski utvrdimo. Je li to slučajno? – pita Tanasić. Uveren je da je nepostojanje utvrđene jezičke politike i zakona o srpskom jeziku glavni uzrok svih nagomilanih problema u vezi sa srpskim jezikom, pa i lošeg stanja u školstvu.

– I nedavna konstatacija, makar kao predlog, da bi neki budući novopazarski studenti tzv. bosanskog jezika mogli predavati i srpski jezik u osnovnim školama govori o tome u kakvom je ponižavajućem statusu srpski jezik kod nas – dočarava profesor.

Kaže da sa nepodnošljivo malim brojem časova srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama nije moguće kvalitetno organizovati nastavu. Ona se nužno svodi na to da se gotovo protrči kroz program.

– Moj bivši student, koji postiže zavidne rezultate sa svojim đacima, reče povodom ovoga da nastavnik mora da uloži 200 odsto vremena da bi učenici imali zadovoljavajuće znanje. Dovoljan broj časova bi omogućio da ne uče samo neka osnovna pravila nego da, prožimajući na stvaralački način jezik i književnost, stiču kvalitetna znanja koja se ne zaboravljaju po završetku razreda. Tako bi mogli da upoznaju srpsku kulturu, uvide značaj srpskog jezika u središtu nacionalne kulture i identiteta. Ima li naša država viziju obrazovanja u oblasti nacionalnih disciplina, posebno srpskog jezika? Nije valjda da su ovi objavljeni rezultati (izveštaj ZVKOV-a prim. aut.) pokazatelj državne vizije – razmišlja Tanasić.

Uz znatno veći broj časova, kao osnovni uslov za kvalitetnu nastavu, u najtešnjoj vezi s tim napominje i pitanje udžbenika, njihovog kvaliteta i izdavača, a preko čega se ne bi smelo ćutke preći. Za motivaciju je, kaže, potrebna i svest o nužnosti da se iz škole izađe sa dobrim znanjem srpskog jezika, da je to važno i za svaki posao, ali i da se ne može završiti ni osnovna ni srednja škola sa visokom ocenom iz srpskog jezika bez kvalitetnog znanja, da nije nužno da gotovo svi imaju odlične ocene bez odličnog znanja.

Kad ga pitamo zašto nastavnici više nisu uticajni uzori učenicima, nego je ta njihova važna uloga prepuštena kojekakvim „influenserima”, odsečno poentira: „Kako nastavnici mogu biti uzor đacima kad vide kakav status obrazovanje ima u našem društvu, kad znaju da ni u školi nije presudno znanje za visoku ocenu.”

Kad ocene nisu merilo znanja i objektivnog napredovanja učenika, ako je autonomija nastavnika u ocenjivanju samo deklarativna, a krojače obrazovnih politika iz dremeža ne prene apel struke za ozbiljnom raspravom, čiji će plodovi biti primetno unapređenje statusa i znanja srpskog jezika, očekuje se da u budućim analizama Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja preciznije odmeri koliko je ovdašnji sistem licemeran.