Nova srpska „desnica” – Radule i Mlađa

Opoziciona scena je od uglavnom liberalne i građanske skrenula ka desnici. Rasulo građanske opozicije i konfuzija oko bojkota su još jače potencirali činjenicu da to nije put kojim se može konkurisati aktuelnoj koaliciji SNS– SPS. Bez patriotskog elementa u politici i sa vedetama liberalnih boraca protiv svega nacionalnog i tradicionalnog u svojim redovima građanska opozicija koju reprezentuje Đilas je spala na niske grane – na nekoliko procenata podrške u ovom momentu (i pored značajnih finansijskih i medijskih resursa). Utisak da bez podrške tradicionalista i desnice nema uspeha na izborima pojačava i činjenica da su Mila Đukanovića presudno porazile pravoslavne litije sa jakim nacionalnim (srpskim) nabojem.

Slabljenje podrške evrointegracijama i jačanje tradicionalnih i nacionalno obojenih stavova u javnosti nije ostalo neprimećeno ni kod naših političara i analitičara. Zato su neki pokušali da se ubace u tu desnu priču i da sa tih pozicija ugroze za sada neprikosnovenog Vučića. Klasičan primer tog i takvog konvertita je Saša Radulović koji je do pre nekoliko godina bio prozapadni liberalni političar koji je nastojao da postane novi Dinkić. No kako se ta i takva politika pokazala kao ćorsokak na izborima Radulović je okrenuo ćurak naopako. Sada Radule 2.0 izgleda sasvim drugačiji – antiglobalista, antievropejac koji koketira sa antivakserima, autohtonistima i drugim marginalnim grupama koji doživljavaju eksplozivan rast u vreme korone. Kako to da on koji nije autentična desnica dobija podršku desne publike a oni koji su sve vreme zastupali te stavove ostaju na margini. Zato što Radulović ima infrastrukturu i što je profesionalni političar dok su oni marginalci bez resursa i amateri bez dovoljno znanja i političkog iskustva. On ima resurse, ima tim a i kao neko ko je dovoljno dugo u politici i pri tome je „anglosaksonska škola”, zna kako i da im „ukrade” glasače. Pritom Radulovića bije glas da je čudak kog niko ozbiljno ne shvata od profesionalaca i vlasti i opozicije on je bez ometanja mogao da deluje na alt-rajt političkom delu spektra (antimigrantski, antivakserski i evroskeptični orijentisan).

Drugi primer „novog desničara” je Mlađan Đorđević koji je u javnosti poznat kao nekadašnji Tadićev savetnik i Đilasov kum. On je do sada bio politički operativac koji je zadužen za rad sa nacionalistima i pravoslavnim krugovima a sad je odlučio da se okuša i u politici „direktno”. Kako smo rekli građanska opozicija je doživela debakl na izborima (kako bojkotaši tako i oni koji su bojkotovali bojkot) i to je verovatno potaklo Mlađu da uđe u političku arenu i da se otvoreno bori za desne glasove gde očigledno nema ozbiljne konkurencije.

Suprotan primer je Boško Obradović koji je imao šansu da bude ključni čovek srpske desnice (posle „penzionisanja” Šešelja kome je ostalo da bude politički šoumen) koji je od desničara ušao u građansku Đilasovu ekipu i tu „nestao u akciji”. Njega je Đilas bukvalno iskoristio za svoje taktičke ciljeve provokacije, odvojio ga od desnog okruženja i na kraju ga potrošenog  odbacio. Sada „eksperti” beogradske čaršije tvrde da je Mlađa odlučio da zauzme mesto Boška ili da odigra ono što je on trebalo da uradi. Dilema kafanskih analitičara da li je on to uradio u dogovoru sa Đilasom ili samostalno nebitna je u odnosu na pitanje kakav će rezultat imati njegovo „desničarenje”.

Mlađa je za razliku od Radula koji je krenuo u alt-rajt vode nastupio kao klasični srpski desničar iz devedesetih (Kosovo, Crkva i Rusija) koji napada aktuelnu vlast da je izdala ili da će izdati Kosovo. Mnogi mu koji se bave politikom profesionalno ne daju velike šanse. Ukoliko bi ostao samo na toj priči verovatno su i u pravu. No, on je ipak pokazao i neke nove elemente političke agende na desnici. Pre svega to je ekološka kampanja kako strane rudarske kompanije zagađuju ili će zagađivati okolinu (Kinezi u Boru i Rio Tinto u okolini Loznice) a da vlast ništa ne čini tim povodom. Osim toga njegov internet profil koji gaji ličan i humoran odnos zvuči drugačije od drugih. Provokacijama je uspeo da na sebe navuče političare vlasti i provladine medije pa je u proteklih par nedelja postao glavna zvezda opozicione scene. Koliko će politički profitirati od napada koji dolaze od strane vlasti ključno je pitanje njegove političke budućnosti.

Politički analitičar