Piti vodu po diktatu organizma

Tržište je preplavljeno različitim flaširanim vodama, a pri tom na flašama ne piše da li je reč o stonim ili terapijskim vodama. Postoje flaširane vode sa veoma različitim mineralnim sastavom i kiselošću, od kojih nisu sve pogodne za svakodnevnu upotrebu. Stoga je potrebna reč stručnjaka koji za svakodnevnu upotrebu preporučuju vodu mineralnog sastava koja u potpunosti zadovoljava zahteve organizma.

Vode sa visokim sadržajem minerala (naročito natrijuma) pogoduju sportistima i rekreativcima u toku i posle fizičke aktivnosti, gde se dosta vode gubi znojenjem, ali takve vode se ne preporučuju za zadovoljavanje svakodnevnih potreba ostalog stanovništva, naročito hipertoničara, pošto visok sadržaj natrijuma može nepovoljno da utiče na održanje krvnog pritiska i druge funkcije organizma, preporučuju stručnjaci u seriji publikacija „Sve o vodama koje pijemo” koje izdaje Program „Zdrava hrana – zelena jabuka”.

Oni takođe upozoravaju da postoje vode sa specifičnim sadržajem nekih supstanci (magnezijuma, sulfata…) koje se i ne mogu svrstati u užem smislu u pijaću vodu za svakodnevnu upotrebu, odnosno njihov sastav im uslovljava neka lekovita svojstva te su pogodne samo za neke kategorije obolelih ljudi. Unos visokomineralnih voda, posebno ako su još i gazirane, takođe se ne preporučuje ni deci. Deca mogu da piju samo flaširanu izvorsku i slabo mineralnu vodu i onu koja sadrži malo natrijuma.

Kao neograničenu vodu za piće i za decu i za odrasle, stručnjaci preporučuju „zlatibor vodu”, „vlasinsku rosu”, „akva vivu”, „vujić vodu”, „golijsku ledenu” i još neke, od kojih su mnoge nagrađivane i nose žig zdrave hrane.

Kad je reč o određenim kategorijama bolesnika, takođe treba voditi računa o vodi. Onima koji pate od šećerne bolesti stručnjaci preporučuju oligomineralne vode, čiji suvi ostatak ne prelazi 500 miligrama na litar vode. Terapijske vode sadrže veću količinu minerala (više kalcijuma, magnezijuma ili selena) i one se moraju uzimati ograničeno zbog terapijskog efekta.

Osobe sa srčanim problemima, pre svega hipertenzijom, ne bi smele da piju vodu bogatu natrijumom, naročito ne onu koja sadrži više od 1000 miligrama ovog minerala. Njima se savetuju oligomineralne vode sa niskim sadržajem natrijuma. Takođe, za njih bolji efekat imaju kalcijumsko-magnezijumsko-bikarbonatne mineralne vode koje podstiču izlučivanje tečnosti i time direktno deluju na sniženje krvnog pritiska. Uvek treba imati na umu da su mineralne vode sa visokim sadržajem suvog ostatka (više od 1000 miligrama na litar) u osnovi prirodna lekovita sredstva i da kao i svaki lek zahtevaju odgovarajuću i pažljivu primenu.