Praznična soba

Koje praznike pamtite iz detinjstva? Da li su to vaši rođendani, krsna slava, Božić, Uskrs ili Nova godina? Da li je to za vas asocijacija na pečenje, novi kaput ili dan kada su i mama i tata bili dobri i veseli? Ili na praznično uređenu sobu?

Ako izuzmemo rođendane i Uskrs, najveći broj porodičnih praznika vezan je za zimu. Zima je godišnje doba koje daje poseban značaj toplini porodičnog doma. Srećna su ona deca koja dožive prijatnost zimskih porodičnih praznika, deca koja se bude u toploj sobi u koju dopiru mirisi bakinih uštipaka i zvuci prijateljskih razgovora.

Svaka kuća praznuje na svoj način i u svakoj kući neko mora biti inicijator, pokretač, stub, mozak, jer je praznik u kući nešto što se neće dogoditi samo od sebe. Potrebna je koncepcija, priprema, organizacija, akcija, učešće. Svi praznici, a naročito verski, imaju svoja pravila, mada se ta pravila najčešće koriste kao osnovni okvir, unutar koga sami ukućani praznovanje oblikuju na svoj način. Taj način opet zavisi od slobodnog vremena, materijalnih mogućnosti, raspoloživog prostora u kući, a najviše od toga šta ste u sećanju i navikama poneli iz roditeljskog doma.

Da bi ukućani doživeli praznik, kuća treba da izgleda drugačije. Naročito je važno da mala deca dožive praznična jutra i večeri u sobi koja izgleda drugačije, jer će se te slike ugnezditi u njihove prijemčive duše, za ceo život.

Kakva su „scenska obeležja” za pojedine praznike u kući?

Za krsnu slavu to su: ikona sveca na zidu, slavska sveća i slavski kolač na stolu, žito na poslužavniku – gosti...

Za Badnje veče i Božić, to su slama na podu (bar u jednoj sobi), zatim sveća i kolač, med i orasi, žito, jabuke, sitan novac, suve šljive... pa badnjak i česnica, a sve u porodičnom krugu.

Za Novu godinu, to je jelka, okićena svetlucavim ukrasima i svećicama, ispod koje su upakovani pokloni za svakog ukućana, a naročito za decu, bake i deke.

Za dečje rođendane, to su baloni, trake, lampioni i svuda deca, deca...

Nezaobilazan detalj svečane atmosfere, kako intimne tako i one najbučnije, jesu sveće, jedna, nekoliko ili u grupi. Uz njih, naravno, i praznično postavljen sto, sa onoliko đakonija koliko je kome po volji, snazi, moći ili – nemoći.

Namera ovoga teksta nije da nauči nekoga nešto. Praznovanje domaćih praznika, ako nije nasleđeno i utkano u ritam vašeg života još iz najranijeg detinjstva, teško može biti usvojeno, a još teže dato drugima u nasleđe.

Ako ste oduvek slavili i sada slavite – vi ste srećni. Ako nikada niste slavili, a sada slavite – vi ste srećni ako možete biti srećni. Ako ste oduvek slavili, a sada ne možete da slavite – nemojte biti nesrećni. Vaše uspomene su onaj raj iz koga vas niko i nikada ne može isterati.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs