Zašto raste cena nafte

LONDON - Cene nafte su dostigle danas 11-mesečni maksimum i približavaju se nivou od 57 dolara za barel, pošto su smanjenje ponude i očekivani pad američkih zaliha ublažili zabrinutost investitora vezanu za rast slučajeva koronavirusa širom sveta.

Severnomorska nafta Brent je poskupela za 75 centi ili 1,4 posto, na 56,41 dolara za barel na prepodnevnom trgovanju po srednjoevropskom vremenu, a jutros je dostigla na trenutak 56,75 dolara, najviši nivo od prošlog februara. Američka VTI nafta je zabležila rast za 86 centi ili 1,7 odsto, na 53,11 dolara, izveštava Rojters.

„Nedovolja ponuda na tržištu izazvana je pre svega najavom Saudijske Arabije da će dobrovoljno dodatno srezati pumpanje”, kaže Eugen Vajnberg iz nemačke „Komercbanke.

Zvanični Rijad je saopštio poršle nedelje da planira smanjenje proizvodnje iznad kvite dogovorene u okviru OPEK-a za dodatnih jedan milion barela dnevno (bpd) u februaru i martu, kako bi zaustavio kupce da gomilaju zalihe.

Pored toga, očekuje se da će najnoviji izveštaji o američkim zalihama „crnog zlata” pokazati pad od 2,7 miliona barela petu nedelju zaredom.

Izgledi za povećanje ekonomskih podsticaja u Sjedinjenim Državama pružili su dodatnu podršku cenama nafte. Novoizabrani predsednik Džo Bajden, koji stupa na dužnost 20. januara, obećao je „bilione” ekstra rashoda na programe pomoći tokom pandemije.

Porast cena je ipak bio ograničen zabrinutosću u pogledu tražnje za gorivom zbog sve ećeg broja inficiranih virusom kovid-19 u svetu.

Kineske vlasti su uvele danas nove mere ograničenja u oblastima oko Pekinga, a Japan proširuje vanredno stanje proglašeno u Tokiju i na druge delove zemlje.