Bodigard merkelizma

Individualizam, popularnost i prirodna duhovitost razlozi su zbog kojih je Armin Lašet (59) prošle godine, na karnevalu u svom rodnom gradu Ahenu, primio priznanje „Medalja protiv smrtne ozbiljnosti”. Tom prilikom premijer Severne Rajne – Vestfalije i funkcioner Hrišćansko-demokratske unije (CDU) promovisan je i u počasnog karnevalskog viteza. Ali, na poziciji lidera CDU, na koju je nedavno izglasan, čekaju ga zadaci koji su, čini se, smrtno ozbiljni. Od njega se očekuje da bude dostojan nastavljač politike Angele Merkel, ali i da je eventualno u septembru nasledi na mestu kancelara, posle njene šesnaestogodišnje vladavine.

Ovog pravnika i katolika opisuju kao centristu. Zalaže se za osnaživanje EU i bolju saradnju sa SAD po pitanju trgovine i klimatskih promena. Takođe, prema portalu „Politiko”, Lašet gaji blagonaklon stav prema odnosima Nemačke s Rusijom i Kinom. Za nas nije nebitno to što podržava proširenje EU na zapadni Balkan, ali ni to što se kao premijer Severne Rajne – Vestfalije 2018. sastao s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji mu je među prvima čestitao imenovanje za šefa partije.

I dok u spoljnoj politici neguje pomirljivost i toleranciju, u rešavanju unutrašnjih pitanja Lašet zagovara čvrstu ruku – bar kad je reč o borbi protiv kriminalnih klanova. U njegovom mandatu na čelu najmnogoljudnije nemačke pokrajine za samo godinu dana je sprovedeno više od 1.000 racija uz hapšenje 400 ljudi. Za njegovog vakta u Severnoj Rajni – Vestfaliji uveden je i zakon po kojem ovlašćenja obaveštajnih službi sve više prelaze u ruke policije, a pojačani video-nadzor i prisluškivanje osumnjičenih za kriminal 2018. izazvali su gnev aktivista za građanska prava.

Rođen u Ahenu, kao sin rudara i domaćice, Lašet je oženjen od 1985, a sa suprugom Suzan ima troje dece. Završio je pravo i radio je kao novinar pre nego što je ušao u politiku 1989, kada se pridružio gradskom veću Ahena. Od 1994. je bio poslanik u Bundestagu, a od 1999. do 2005. i u Evropskom parlamentu, nakon čega postaje prvi ministar integracije u Severnoj Rajni – Vestfaliji, a 2017. i premijer te pokrajine.

U trci za lidera CDU imao je važnu podršku nemačkog ministra zdravlja Jensa Špana (40), koji će mu, pomalo paradoksalno, možda biti i najveći takmac za naslednika Merkelove na poziciji kancelara jer je tokom pandemije postao jedan od najpopularnijih političara Nemačke. Nasuprot tome, virus korona je nakratko inficirao Lašetov odnos s kancelarkom jer je njegovo zagovaranje ublažavanja mera i zaključavanja prošlog proleća razjarilo Merkelovu. Ipak, Lašet je, čini se, kupio oproštaj promenom stava.

Zbog blagonaklonog gledišta spram migranata, tvrdokorniji demohrišćani su ga prozvali „Armin Turčin”. Ipak, Lašet je i u jeku migrantske krize 2015. podržao kancelarkinu politiku otvorenih vrata prema izbeglicama. Zato mu je štampa dodelila nov nadimak – „bodigard Merkelove”. Sudeći po onome što se od njega očekuje, ubuduće će biti bodigard merkelizma.